Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

у њима три драга камена, И међ њима царев печат стоји, Да га везир погубит не може, Док честитог цара не запита ; Све послаше Краљевићу Марку: „Ето, Марко, блага неколико; " Ако л' тебе понестане блага, Опет дођи поочиму твоме.“

99

67.

Марко Краљевић и Муса кесеци; а.

49

Вино пије Муса Арбанаса *°)
У Стамболу у крчми бијелој;
Кад се Муса накитио вина,
Онда поче пијан бесједити :
Ево има девет годиница

[ocr errors]

„Како дворим цара у Стамболу,
„Ни издворих коња ни оружја,
„Ни доламе нове ни половне;
"Ал' тако ми моје вјере тврде!
„Одврћ ћу се у равно приморје,
„Затворићу скеле око мора
„И друмове около приморја,
„Начинићу кулу у приморју,
,,Око куле гвоздене ченгеле,
„Вјешаћу му хоџе и хаџије.“
Штогођ Туре пјано говорило,

40) Арбанаса је место Арбанас или Арбанасин.

430

435

5

10

15

То тријезно бјеше учинило:
Одврже се у приморје равно,
Позатвора скеле око мора,
И друмове около приморја,
Куд пролази царевина благо,
На годину по триста товара,
Све је Муса себе уставио;
У приморју кулу начинио,
Око куле гвоздене ченгеле,
Вјеша цару хоџе и хаџије,
Када цару тужбе додијаше,
Посла нањға Ћуприлијћ-везира
И са њиме три хиљаде војске:
Кад дођоше у равно приморје,
Све поломи Муса по приморју,
И увати Ћуприлић-везира,
Савеза му руке наопако,
Па га посла цару у Стамбола.
Стаде царе мејданџије тражит',
Обећава небројено благо,
Тко погуби Мусу кесеџију;
Како који тамо одлазаше,
Већ Стамболу он не долазаше.
То се царе љуто забринуо;
Ал' му вели хоџа Ћуприлијћу:
„Господине, царе од Стамбола!
„Да је сада Краљевићу Марко,
„Згубио би Мусу кесеџију.“
Погледа га царе попријеко,
Па он проли сузе од очију:
„Прођи ме се, хоџа Ћуприлијћу!

20

25

30

35

40

45

„Јер помињеш Краљевића Марка ?
„И кости су њему иструнуле;
„Има пуно три године дана

[ocr errors]

Како сам га врг’о у тавницу, „Нијесам је више отворио.“ Вели њему хоџа Ћуприлијћу: „На милости, царе господине! Шта би дао ономе јунаку,

[ocr errors]
[ocr errors]

66

„Који би ти жива каз’о Марка ?“
Вели њему царе господине:
„Дао бих му на Босни везирство
,Без промјене за девет година
„Да не тражим паре ни динара.
Скочи хоџа на ноге лагане,
Те отвори на тавници врата,
И изведе Краљевића Марка,
Изведе га пред цара честитог ;
Коса му је до земљице црне,
Полу стере, полом се покрива;
Нокти су му орати би мог'о;
убила га мемла од камена,
Поцрнио, као камен сињи. .
Вели царе Краљевићу Марку:

„Јеси л' ђегођ у животу, Марко ?“
„Јесам, царе, али у рђаву.“
Сједе царе казивати Марку,
Што је њему Муса починио ;
Па он пита Краљевића Марка:

[ocr errors]

Можеш ли се, Марко, поуздати, „Да отидеш у приморје равно, „Да погубиш Мусу кесеџију?

50

55

60

65

70

75

[ocr errors]

„Даћу блага, колико ти драго.“
Вели њему Краљевићу Марко:
„Аја, Богме, царе господине!
Убила ме мемла од камена,
„Ја не могу ни очима гледат,
,Камо л' с Мусом мејдан дијелити!
„Намјести ме ђегођ у механу,
„Примакни ми вина и ракије
„И дебела меса овнујскога,
"И бешкога љеба бијелога;
„Да посједим неколико дана,
„Казаћу ти, кад сам за мејдана.“
Цар добави три бербера млада :
Један мије, други Марка брије,
А трећи му нокте сарезује;
Намјести га у нову механу,
Примаче му вина и ракије
И дебела меса овнујскога,
И бешкога љеба бијелога.
Сједе Марко три мјесеца дана,
Док је живот мало повратио ;
Пита царе Краљевића Марка:

[ocr errors]

Можеш ли се веће поуздати ? „Досади ми љута сиротиња

„Све тужећи на Мусу проклетог.“
Вели Марко цару честитоме:
„Донеси ми суве дреновине

[ocr errors]

Са тавана од девет година,

„Да огледам, може ли што бити.“

Донеше му суву дреновину,
Стеже Марко у десницу руку,

80

85

90

95

100

105

Прште дрво на двоје на троје;
Ал' из њега вода не удари:
„Богме, царе, јоште није време.
Тако стаде јоште мјесец дана,
Док се Марко мало поначини;
Када виђе, да је за мејдана,
Онда иште суву дреновину.
Донесоше дреновину Марку;
Кад је стеже у десницу руку,
Прште пуста на двоје на троје,
И дв’је капље воде искочише.
Тада Марко цару проговара:
„Прилика је, царе, од мејдана.“
Па он оде Новаку ковачу:
„Куј ми сабљу, Новаче ковачу!
„Какву ниси прије саковао.“
Даде њему тридесет дуката,
Па он оде у нову механу,
Пије вино три-четири дана,
Пак дошета опет до Новака:
„Јеси л', Ново, сабљу саковао ?"
Изнесе му сабљу саковану.
Вели њему Краљевићу Марко:
„Јели добра, Новаче ковачу?"
Новак Марку тихо говорио:
Ето сабље, а ето наковња,

[ocr errors]
[ocr errors]

66

110

115

120

125

130

135

66

Ти огледај сабљу каква ти је.
Ману сабљом и десницом руком
И удари по наковњу Марко,
Наковња је пола пресјекао,
Па он пита Новака ковача:

140

« PreviousContinue »