у њима три драга камена, И међ њима царев печат стоји, Да га везир погубит не може, Док честитог цара не запита ; Све послаше Краљевићу Марку: „Ето, Марко, блага неколико; " Ако л' тебе понестане блага, Опет дођи поочиму твоме.“
Марко Краљевић и Муса кесеци; а.
Вино пије Муса Арбанаса *°) У Стамболу у крчми бијелој; Кад се Муса накитио вина, Онда поче пијан бесједити : Ево има девет годиница
„Како дворим цара у Стамболу, „Ни издворих коња ни оружја, „Ни доламе нове ни половне; "Ал' тако ми моје вјере тврде! „Одврћ ћу се у равно приморје, „Затворићу скеле око мора „И друмове около приморја, „Начинићу кулу у приморју, ,,Око куле гвоздене ченгеле, „Вјешаћу му хоџе и хаџије.“ Штогођ Туре пјано говорило,
40) Арбанаса је место Арбанас или Арбанасин.
То тријезно бјеше учинило: Одврже се у приморје равно, Позатвора скеле око мора, И друмове около приморја, Куд пролази царевина благо, На годину по триста товара, Све је Муса себе уставио; У приморју кулу начинио, Око куле гвоздене ченгеле, Вјеша цару хоџе и хаџије, Када цару тужбе додијаше, Посла нањға Ћуприлијћ-везира И са њиме три хиљаде војске: Кад дођоше у равно приморје, Све поломи Муса по приморју, И увати Ћуприлић-везира, Савеза му руке наопако, Па га посла цару у Стамбола. Стаде царе мејданџије тражит', Обећава небројено благо, Тко погуби Мусу кесеџију; Како који тамо одлазаше, Већ Стамболу он не долазаше. То се царе љуто забринуо; Ал' му вели хоџа Ћуприлијћу: „Господине, царе од Стамбола! „Да је сада Краљевићу Марко, „Згубио би Мусу кесеџију.“ Погледа га царе попријеко, Па он проли сузе од очију: „Прођи ме се, хоџа Ћуприлијћу!
„Јер помињеш Краљевића Марка ? „И кости су њему иструнуле; „Има пуно три године дана
Како сам га врг’о у тавницу, „Нијесам је више отворио.“ Вели њему хоџа Ћуприлијћу: „На милости, царе господине! Шта би дао ономе јунаку,
„Који би ти жива каз’о Марка ?“ Вели њему царе господине: „Дао бих му на Босни везирство ,Без промјене за девет година „Да не тражим паре ни динара. Скочи хоџа на ноге лагане, Те отвори на тавници врата, И изведе Краљевића Марка, Изведе га пред цара честитог ; Коса му је до земљице црне, Полу стере, полом се покрива; Нокти су му орати би мог'о; убила га мемла од камена, Поцрнио, као камен сињи. . Вели царе Краљевићу Марку:
„Јеси л' ђегођ у животу, Марко ?“ „Јесам, царе, али у рђаву.“ Сједе царе казивати Марку, Што је њему Муса починио ; Па он пита Краљевића Марка:
Можеш ли се, Марко, поуздати, „Да отидеш у приморје равно, „Да погубиш Мусу кесеџију?
„Даћу блага, колико ти драго.“ Вели њему Краљевићу Марко: „Аја, Богме, царе господине! Убила ме мемла од камена, „Ја не могу ни очима гледат, ,Камо л' с Мусом мејдан дијелити! „Намјести ме ђегођ у механу, „Примакни ми вина и ракије „И дебела меса овнујскога, "И бешкога љеба бијелога; „Да посједим неколико дана, „Казаћу ти, кад сам за мејдана.“ Цар добави три бербера млада : Један мије, други Марка брије, А трећи му нокте сарезује; Намјести га у нову механу, Примаче му вина и ракије И дебела меса овнујскога, И бешкога љеба бијелога. Сједе Марко три мјесеца дана, Док је живот мало повратио ; Пита царе Краљевића Марка:
Можеш ли се веће поуздати ? „Досади ми љута сиротиња
„Све тужећи на Мусу проклетог.“ Вели Марко цару честитоме: „Донеси ми суве дреновине
Са тавана од девет година,
„Да огледам, може ли што бити.“
Донеше му суву дреновину, Стеже Марко у десницу руку,
Прште дрво на двоје на троје; Ал' из њега вода не удари: „Богме, царе, јоште није време. Тако стаде јоште мјесец дана, Док се Марко мало поначини; Када виђе, да је за мејдана, Онда иште суву дреновину. Донесоше дреновину Марку; Кад је стеже у десницу руку, Прште пуста на двоје на троје, И дв’је капље воде искочише. Тада Марко цару проговара: „Прилика је, царе, од мејдана.“ Па он оде Новаку ковачу: „Куј ми сабљу, Новаче ковачу! „Какву ниси прије саковао.“ Даде њему тридесет дуката, Па он оде у нову механу, Пије вино три-четири дана, Пак дошета опет до Новака: „Јеси л', Ново, сабљу саковао ?" Изнесе му сабљу саковану. Вели њему Краљевићу Марко: „Јели добра, Новаче ковачу?" Новак Марку тихо говорио: Ето сабље, а ето наковња,
Ти огледај сабљу каква ти је. Ману сабљом и десницом руком И удари по наковњу Марко, Наковња је пола пресјекао, Па он пита Новака ковача:
« PreviousContinue » |