„За душицу твоји родитеља
„И за здравље твоје и Јелино.“
То је Марко послушао мајку,
Сабљ остави, буздован не ктеде,
У двор иду за невољу Турци
Па и седа за трпезу редом:
Ваистина, донеси им вина,
„Душо Јело, носи ђаконију.“
Слуга носи вино и ракију,
А Јелица царску ђаконију;
Ужинаше, напише се вина
Кад се Турци понапише вина,
Турци Турски међ' собом беседе:
„Море, друштво! ајд' да путујемо,
„Док нам није присела ужина.
Мисле Турци, не зна Турски Марко,
Ал' је Марко у цара дворио
Преко мора у Шаму Турскоме,
Дворио га за седам година,
Па је чисто Турски научио,
Кан да га је Туркиња родила;
Па је Марко Турком беседио:
„Море Турци, сед’те, пијте вино,
Плаћајте ми слуги мелемашче; „Баш ако ли и тако не ћете, „Ви станите, да вам одударим По једаред мојим буздованом, „У мом више буздовану нема, , Четрдесет ока ладна гвожђа, „Дваест ока лепа чиста сребра, И шест ока жеженога злата:
„Једно с другим шесет и шест ока; „То видите да сте заслужили,
Поклем сте ми врата оборили,
„На мог слуге плећа набројили
„Триест и шест златни буздована. "
Ал' све Турке повата грозница
Од Маркова страшна буздована:
Сваки вади по дваест дуката,
Аге ваде по триест дуката,
Мећу Марку на скут на доламу,
Не би ли се беда оставила;
Ал' се беда оставити не ће:
Каурин се вина понапио,
Рад је с Турци да замете кавгу:
„Море, Турци, сед’те, пијте вино,
„Дарујдете вашу кравајношу,
„Није моја Јела робињица,
„На себи је свилу помрчила,
„Док је вама ужину донела
Ал' је Турком голема невоља:
Већ у једни понестало блага,
Узаима један од другога,
Сваки вади по десет дуката,
Аге ваде по дваест дуката,
Мећу Марку на скут на доламу,
Грће Марко у џепове руком.
Оде Марко у двор певајући
Јевросими својој старој мајки :
„Јевросима, моја стара мајко!
„Не узимам благо од Турака,
„Не узимам, што ја блага немам,
„Већ узимам благо од Турака,
Нек се пева и нек приповеда, „Што ј’чинио Марко од Турака.“ Одош Турци из двора плачући, Турци Турски међ' собом беседе: „Бог убио свакога Турчина, „Који више каурину дође, „Кад каурин крсно име служи! „Што дадосмо за једну ужину,
Била б рана за годину дана.
Орање Марка Краљевића. Вино пије Краљевићу Марко Са старицом Јевросимом мајком, А кад су се напојили вина, Мајка Марку стаде бесједити: „О мој синко, Краљевићу Марко! Остави се, синко, четовања, „Јер зло добра донијети не ће, „А старој се досадило мајци „Све перући крваве хаљине;
Већ ти узми рало и волове,
„Пак ти ори брда и долине,
„Те сиј, синко, шеницу бјелицу,
„Те ти рани и мене и себе.“
То је Марко послушао мајку :
Он узима рало и волове ;
Ал' не оре брда и долине,
Већ он оре цареве друмоме;
Отуд иду Турци јањичари,
Они носе три товара блага,
Па говоре Краљевићу Марку:
,Море Марко, не ори друмова. „Море Турци, не газ’те орања. „Море Марко, не ори друмова.“ ,Море Турци, не газ’те орања А када се Марку досадило, Диже Марко рало и волове, Те он поби Турке јањичаре, Пак узима три товара блага, Однесе их својој старој мајци: „То сам тебе данас изорао."
Смри Марка Краљевића.
Поранио Краљевићу Марко
У неђељу прије јарког сунца
Покрај мора Урвином планином.
Када Марко био уз Урвину,
Поче њему Шарац посртати,
Посртати и сузе ронити.
То је Марку врло мучно било,
Па је Марко Шарцу говорио:
„Давор’, Шаро, давор добро моје!
Ево има сто и шесет љета
Како сам се с тобом састануо,
„Још ми нигда посрнуо ниси,
„А данас ми поче посртати,
„Посртати и сузе ронити:
„Нека Бог зна, добро бити не ће,
"Хоће једном бити према глави,
„Јали мојој, јали према твојој.“
То је Марко у ријечи био,
Кличе вила с Урвине планине,
Те дозива Краљевића Марка:
„Побратиме, Краљевићу Марко!
„Знадеш, брате, што ти коњ посрће?
„Жали Шарац тебе господара,
„Јер ћете се брзо растанути.“
Али Марко вили проговара:
„Б’јела вило, грло те бољело!
Како бих се са Шарцем растао,
„Кад сам прош'о земљу и градове,
„И обиш'о Исток до Запада,
„Та од Шарца бољег коња нема, Нит' нада мном бољега јунака?
„Не мислим се са Шарцем растати
„Док је моје на рамену главе.“
Ал' му б’јела одговара вила:
„Побратиме, Краљевићу Марко!
„Тебе нитко Шарца отет не ће,
"Нит, ти можеш умријети, Марко,
„Од јунака ни од оштре сабље,
Од топуза ни од бојна копља,
„Ти с' не бојиш на земљи јунака;
„Већ ћеш, болан, умријети, Марко,
„Ја од Бога од старог крвника.
„Ако л' ми се вјеровати не ћеш,
„Када будеш вису на планину, „Погледаћеш с десна на лијево,
|