Page images
PDF
EPUB

Књигу пише краљу Шишманине
Од Трнова од земље Бугарске,
Те је шиље бегу Радул-бегу:
„0 чу ли ме, бего Радул-бего!
„Ево ми се мушко чедо нађе,
,,Но те кумим Богом истинијем
„И нашијем светијем Јованом,
„Дођи мене ка Трнову граду,

[ocr errors]

Те ми крстиш у бешици сина,
Нек смо, бего, главни пријатељи!“
Књнга дође бегу Радул-бегу,

[ocr errors]

А кад бего књигу проучио,
Удрише му сузе од очију,
На ум паде бегу Радул-бегу,
Ђе ће њега краљу преварити,
На невјери сама погубити,
Пак дозивље љубу Анђелију,
Оде шњоме бего говорити :

[ocr errors]
[ocr errors]

О чу ли ме, моја вјерна љубо!

Ево мене ситна књига стиже

„Од Шишмана из земље Бугарске,

[ocr errors]

Краљ ме зове, да му крстим сина,

„Но ја видим, ђе је пријевара,

[ocr errors]

Ђе ће краље мене да превари

„И на вјери мене да погуби,

„Да ми отме земље и градове
„И зароби тебе за љубовцу;
„Но ме свјетуј, моја вјерна љубо!"
Женска страна мудро проговара:
„Господару, бего Радул-бего!
„Ђе су жене људе свјетовале?

30

35

40

45

50

55

"Што лћу и ја тебе свјетовати,
„Кад ено ти свјета у тавници,
„Брата твога, а ђевера мога,
„Господара Мирка војеводе?

[ocr errors]

66

Он ће тебе мудро свјетовати. Ал' говори бего Радул-бего: „Мучи љубо, муком умукнула! „Јер помињеш Мирчету војводу? „И кости су њему иструнуле.“ Кад то зачу љуба Радулова, Она оде на тавничка врата, Те изведе Мирчету војводу, Одведе га у бијеле дворе, Па добави млада берберина, Те обрија Мирчету војводу, Обуче му господско од'јело, Оде шњиме бегу на чардаке. Кад га виђе бего Радул-бего, Пред њиме је на ноге скочио, Руке шири, те г' у лице љуби, А пита га за јуначко здравље: „Јеси ли ми, брате, у животу ?" Проговара Мирчета војвода: „Јесам, брате, али у рђаву: „Убила ме рђа од тавнице, „Једва носим у костима душу.“ Оде му се бего туговати, Шта му пише краљу Бугарине:

[ocr errors]

Но чу ли ме, мој брате Мирчета!

„Свјетуј мене и научи, брате,

„Хоћу л' ићи граду Трновоме

60

65

70

75

80

85

[ocr errors]

И повести триста Угричића?“ Ал' му вели Мирчета војвода:

[ocr errors]

О мој брате, бего Радул-бего!

„Што ће тебе триста Угричића,
„Тек да буде триста удовица;
„Но јесу л' нам наше старе слуге?
„Јели ђегођ Србе Радосаве
„Јели шњиме Пијаница Ђуро ?
„Служи л' јоште Грчићу Манојло?“
Ал' говори бего Радул-бего:
„Јесу нама у животу слуге:
„Дома нам је Грчићу Манојло
И са њиме Пијаница Ђуро;
„Нема овђе Срба Радосава,
„Већ га кажу у Видину граду.
Али вели Мирчета војвода :
„Пиши књигу Србу Радосаву,
„Нек те чека на води Босути,
„А ти узми двије вјерне слуге,
„Пак ти иди граду Трновоме,

[ocr errors]

90

95

100

105

„Не плаши се краља Шишманина: „Ако стане рујно пити вино,

110

[ocr errors]

Пиће за те Пијаница Ђуро;

"Ако л' оду Грчки говорити,
„Говориће Грчићу Манојло;
„Ако л' буде мејдан дијелити,
„Дијелиће Србе Радосаве.
Кад то зачу бего Радул-бего,
Књигу посла Србу Радосаву,
Да га чека на води Босути,
А он оде с двије вјерне слуге;

115

Таман бјеше на воду студену,
Ал, ето ти Срба Радосава,
Шњим се бего у лице пољуби,
Раде бега у скут и у руку,
Па одоше Трновоме граду.
Лијепо их дочекао краљу:
Коње води у ахаре доње,
Бега води на горње чардаке,
За готову совру засједоше.
Пише вино за неђељу дана,

120

125

С краљем пије дванаест риџала,

130

А са бегом цигле до три слуге.

Често гледа беже Радул-беже,

Често гледа у бијеле дворе,
Хоће ли му кумче донијети;
Ал 3 да видиш краља Шишманина,

135

Ђе донесе једну купу вина,
Купа, кажу, од дванаест ока,
На здрави је бегу Радул-бегу,
Бег је даде Пијаници Ђуру,
Ђуро попи, ништа не осјети.
Кад то виђе краљу Бугарине,
Он отиде Грчки говорити,

140

Да погуби бега Радул-бега

И његове до три вјерне слуге;

Но Манојло Грчки разабрао,

145

Па подвикну Срба Радосава:

Зар не видиш, ђе смо изгинули?"

А кад зачу Србе Радосаве,

Он потрже мача зеленога,

Те погуби краља Шишманина,

150

Око њега дванаест риџ ала,
Трново му похараше града,
Из ризнице покупише благо,
Одведоше коње и соколе,
Отидоше ка Букрешу граду.

Тешко брату једном без другога!

76.

155

Љумица Богдан и војвода Драгија.

Служио је Љутица Богдане,
Служио је војводу Драгију,

Служио га за девет година;

Не служи га, што он блага нема,

Већ за добра из потаје шарца.
Кад настала година десета,
Подиже се војвода Драгија
Са господом итар лов ловити;
Сва господа соколе понела,
А Драгија малена крагуја.
Кад дођоше на језеро мутно,
По језеру утве златокриле,
Сва господа соколе пустише,
А Драгија малена крагуја;
Сваки соко утву уватио,
Крагуј птица утве не увати.
То Драгији врло мучно било,
Пак дозива Љутицу Богдана:
„О Богдане, моја верна слуго!
Трчи, сине, двору бијеломе,

5

10

15

20

« PreviousContinue »