99 „Донеси ми сивога сокола, „Еда би нам утву уватио, ,,Еда би нам образ осветлао „На језеру међу господари.“ А беседи Љутица Богдане: „0 Драгија, драги господару! „Не ће дати разумна госпођа Без твојега кака обележја.“ Он му даде и два обележја: Од појаса свилену мараму, С десне руке бурму позлаћену: „Ево, сине, и два обележја, „Донес, брже сивога сокола.“ Узе Богдан оба обележја, Оде брже двору Драгијину, Пак дозива љубу Драгијину: ,0 госпођо, Драгијина љубо! „Поздравље ти од твог господара, Господара и мога и твога, 25 30 35 „Да му пошљеш из потаје шарца, 40 99 И да пошљеш сивога сокола.“ А беседи љуба Драгијина: ,0 Богдане, наша верна слуго! „Ево бурма за витеза шарца, 45 50 Из потаје коња изводила, 66 „Не дворим вас, што ја блага немам, „Већ за овог из потаје шарца. Отиште се преко поља равна, Кано звезда преко ведра неба; . А запишта љуба Драгијина, Па потрча у господске дворе, Те дозива девера Манојла: „Јао мене, девере Манојло! ,, одбеже нас Љутица Богдане, „И одведе из потаје шарца, 66 И однесе сивога сокола. 55 60 65 70 75 80 Глас допаде Драгији војводи: G „Зло си сео, војвода Драгија! 99 „На језеру међу господари! Од које је и Шавран и шарац; 85 90 95 100 105 110 50) Добре ваља да је овдје мјесто добро, Славенски Добр Кад је тебе шарац омилио, За што ми га заискао ниси? „Ја би ти га поклонио, сине, И твоју би трудбу наплатио ; Не би тако лудо погинуо, „Ни ја мога браца изгубио.“ Како j' закон у вери ришћанској. 77. Олеш що, али друкчије. Цар честити диван учинио, Што ћеш сада, пашалука нема Вели њему паша Сеидиме: 115 120 5 10 266 15 О честити царе господине! Нисам мог'о на диван ти доћи, „Јер сам иш'о доље у Дољане, „Те гледао чуда негледана „У некога Комнен-каурина, Каква јаше вранца од мегдана, „Онакога у свијету нема: „На челу му јарко сунце сија, Кад га игра, згледати се не да.“ Онда царе стаде бесједити : „А да чујеш, пашо Сеидиме! „Добави ми вранца Комненова, „Ја укради, ја за благо купи, „Метнућу те до себе везиром, „И да ћу ти три бијела града, „Нек су твоји, докле ти је трага; „Ако л' ми га добавити не ћеш, 20 25 30 „Нека знадеш, осјећ ћу ти главу.“ 35 Кад то чуо паша Сеидиме, Све мислио, на једно смислио, 40 45 |