Page images
PDF
EPUB

155

Кад Каица разумео речи, Он отима камен од Маџара, Да белегу своју посведочи; °1) Кад се баци Каица војвода, Од белега даље одбацио. Расрди се војвода Сибињска, Па припаса сабљу оковану, Па се краљу под шатора шеће: „Краљу Ђурђу од Маћедоније! „Оди краљу, да се променимо : „Дај ти мени дванаест војвода, „Голе, босе, у кошуљи танкој, „Ја ћу теби три стотин Маџара „Све на коњма под оружјем светлим, 165 „И даћу ти шесет Каравлаа,

[ocr errors]
[ocr errors]

И даћу ти на сваку годину „За живота три товара блага.“ Славан Ђурађ заче беседити: ,Брате Јанко, будаласта главо! „Јеси л' чуо, да ли запамтио: „Да је била проја за шеницу? „Да ли Маџар за Маћедонију? „Да ли Србин за Ердељ-крајину? „Не дам саме Каице војводе „За четири на крајини бана: „За Немеша бана Вршачкога, „За Гецију бана Тителскога,

160

170

175

51) И сад кад се момци бацају камена ваља биљегу своју посвједочиши, т. ј. по други пут бацити донде, нначе се не бројн.

,, За Иштвана бана Сланкаменска
„И за Петра бана Варадинског,
„Све до Вршца па до Варадина,
„За сву земљу и четири бана;
„За то не дам војводе Канце,
„А камо ли остали војвода!“
Расрди се војвода Сибињска,
Па ишета пред шатора свил’на,
Па дозива војводу Каицу:
„Од јуначе, да с' надстрељујемо!
„Да бијемо нишан за облаком.“
Гди је Маџар оком погледао,

180

185

190

Ту Каица стрелом ударио,

Зла Каици срећа приступила,

Те не гледа стреле у Маџара,

[blocks in formation]

Врисну јунак, као соко сиви:
„Краљу Ђурђу, родитељу красни!

200

„Уби мене Маџар изненада
„Брез јуначког мога огледања
„Моје сабље и деснице руке!“

205

Скочи краљу на ноге лагане,
Па Каицу узима на крило,
Па Каицу и грли и љуби:

„Мој пернати од сунашца штите!
„Дико моја свагда на дивану!

[ocr errors]

„Бритка сабљо свагда на мејдану!
„А крепости међу војводама!
Можеш ли ми преболети, сине?
„Да те баба на лекаре даде?
А Каица једва изговара:
„Краљу Ђурђу, родитељу красни!
„Ја ти, бабо, преболети не ћу;
„Јер су стреле пусте отроване,
„На змијину једу накаљене ;
„Ако можеш, освети ме, бабо!"
То изрече, па се с душом раста.
Краљ закука, кано кукавица:
„Јо Каица, мој соколе сиви!
"Ал' ти баби крила одломише
,,И обадва ока извадише!
„Како ће те преболети баба?

[ocr errors]

На Бељацу оставити сама,

„Да ми чуваш брез промене стражу ?“
Па погледа оком на војводе,
А војводе један на другога,
Па се добри доитише коња,
Бојна копља земљи положише,
За бритке се сабље преватише,
Међ' Маџаре јуриш учинише,
Погнаше се по пољу Бељацу.
Да је коме стати погледати,
Шта војводе од Маџара раде!
Тако краљу Бог и срећа даде,
Од Војвода нико не погибе
Разма главом Каица Радоња;
Од Маџара нико не остаде

210

215

220

225

230

235

240

Разма главом од Сибиња Јанко,
И он бежи Вршцу на крајини.
А војводе, браћа милостива,
Са сабљама сандук отесаше,
Саранише војводу Каицу,
Чело главе копље ударише,
На копље му сокола метнуше,
За копље му коња привезаше,
По гробу му оружје простреше;
Од Маџара унку начинише,
Обградише гроба Каичина,
Да Маџари к њему не долазе,
Да му мртву не претресу тело.
Кука краљу, кано кукавица:
„Јо Каица, моје чедо драго!
„Дико моја свагда на дивану!
„Сабљо бритка свагда на мејдану!
„И крепости међу војводама!
„Сува злата Смедеревски кључи!
„Десно крило од Српске крајине!
„Како ће те преболети баба!

[ocr errors]

Како ће те оставити сама,

„Да ми чуваш на Бељацу стражу „Брез промене докле је крајине !“

82.

Женидба Тодора од Сталаћа.

Седе Тодор за вечеру с мајком
У Сталаћу граду бијеломе

У својему двору господскоме,

245

250

255

260

Вечерају, пију вино ладно;
Стаде мати сузе просипати,
Своме сину поче беседити :
„0 Тодоре, моје чедо драго!
„Већ сам, сине, врло остарила,
„Остарила и онемоћала,

[ocr errors]

Не могу ти пословати, сине, „Ни по белу двору посртати,

99

[ocr errors]

,Нити твоје госте приватати,
„Већ просипај ризницу и благо,
„Те ти проси госпођу девојку,

[ocr errors]

Тебе љубу, а мене одмену,

„Нека ради по господску двору."
Тодор мучи, ништа не беседи,
Повечера и напи се вина,
Па устаде на ноге јуначке,
Па се часну крсту прекрстио,
Поменуо оца Николаја

И недељу и васкрсеније

И велико часно ванђелије,

Па ужеже рзан јасну свећу,
Те одшета коњма у ахаре,
И изведе ђогу бабајина,
Трипут га је зоби назобио,
И трипут га напојио вина,
Оседла га седлом Цариградским,
А заузда уздом сератлијнском;
Па на себе руо измењује,
Све убаво руо крајишњичко,
А на главу капу и скувију,
За скувију позлаћено перје,

.

10

15

20

25

30

5

« PreviousContinue »