Кад то зачу Облачићу Раде, 60 65 „Шта стојите, те их не вјешате?" 70 А припаде Облак Радосаве 75 Те удари Ђурђеву Јерину, Са црном је земљом саставио; 85 Па их здраво дома отпустио, 84. Смри војводе Пријезде. Честе књиге иду за књигама, Од кога ли, коме ли долазе? Од Мемеда од цара Турскога, А долазе до Сталаћа града, До Пријезде војводе Сталаћка: „0 Пријезда, војводо Сталаћка! „Пошљи мени до три добра твоја: „Прво добро сабљу навалију, „Која сече дрвље и камење, „Дрво, камен и студено гвожђе; „Друго добро ждрала коња твога, „Који коњиц може прелетити „Засобице и по два бедена, „Треће добро твоју љубу верну.“ Гледи књигу војвода Пријезда, Ону гледи, другу ситну пише: „Цар-Мемеде, Турски господару! „Купи војске, колико ти драго, „Под Сталаћа, кад је теби драго; „Удри Сталаћ, како ти је драго, „Ја ти добра не дам ни једнога; „Ја сам сабљу за себе ковао, „А ждрала сам за себе ранио, „А љубу сам за себе довео; „Па ти не дам добра ни једнога.“ Диже војску Турски цар Мемеде, Диже војску, оде под Сталаћа, 25 Био Сталаћ три године дана, 30 Нит' му одби дрва ни камена, ,О Пријезда, драги господару! „Ја се бојим, драги господару, 66 66 Мучи љубо, муком се замукла! „Гди ће бити лагум под Моравом ?“. По том дошла та недеља прва И господа отишла у цркву И Божју су службу остајали ; Кад господа изишла из цркве, Тад беседи војвода Пријезда: „0 војводе, моја десна крила! „Крила моја, с вама ћу летити, „Да ручамо, да се напијемо, „Да на граду врата отворимо, „Да на Турке јуриш учинимо, „Па што нама Бог и срећа даде." Па Пријезда љубу дозиваше: 66 35 40 45 50 55 „Иди, љубо, у пивнице доње, Кад госпођа пред пивницу дошла, 53 А у здравље Јелице госпође, 53) .,С покој душе“ је скраћено за из покој душе. 60 65 70 75 80 „Јао ждрале, моје добро драго! „Та нека те Турски цар не паше!“ Или волиш са мном погинути, „Ил Турчину бити љуба верна?" Сузе рони Јелица госпођа: Волим с тобом часно погинути, „Нег’љубити на срамоту Турке ; „Не ћу своју веру изгубити „И часнога крста погазити.“ Узеше се обоје за руке, Па одоше на беден Сталаћа, Па беседи Јелица госпођа: „О Пријезда, драги господару! „Морава нас вода одранила, ,,Нек Морава вода и сарани.‘ Па скочише у воду Мораву. Цар је Мемед Сталаћ освојио, Не освоји добра ни једнога. Буто куне Турски цар Мемеде: „Град-Сталаћу, да те Бог убије! „Довео сам три иљаде војске, А не водим, него пет стотина 66 85 90 95 100 105 110 |