Page images
PDF
EPUB

А кад тамо до језера дође,

За собом се Туре обрнуло,

| Виђе вранца, а нема ђевојке!
Брзо Мујо припаде Алији,
Али му је душа испанула.
Кад то виђе Мујо Туре младо,
Од појаса ханџар повадио,

Њиме своје срце прекосио.

[merged small][ocr errors]

Стан'те, браћо, да ви чудо кажем:
Ожени се краље од Будима

Ето данас девет годин” дана,

| Ништа краље од порода нема.
Подиже се краље Милутине,
Прав отиде у лов у планину,
Да он лови лова по планини.
Тако њему Бог и срећа даде,
Нит“ улови срне ни кошуте,

Врло краљу жеђЦа одолела,

Па се диже на воду студену,

Те се напи воде студенице,

Заклони се за јелу зелену;
Мало време за тим постајало,
Ето отуд до три горске виле,
Напише се воде студенице,
Па код воде сташе беседити;
Но беседи вила најстарија:

[ocr errors][ocr errors][ocr errors]
[graphic]

:

5

„Чујете л' ме, до две миле ћерке!
„Знате л", ћерке, јесте л' запазиле,
„Кад с” ожени краље од Будима?
„Ето данас девет годин” дана,
„Како је се јадан оженио,
„И не има од срца порода.“
Још овако вила беседила:
„Зна ли која какога лијека,
„Не би л' љуба трудна заходила?“
Обе млађе ништа не говоре,
Халт говори вила најстарија:
„Да зна краље, како ја што знадем,
„Да сакупи Будимске девојке,
„Да донесе млого сухо злато,
„Да саплете ону ситну мрежу,
„Ситну мрежу од сухога злата,
„Да је баци у тихо Дунаво,
„Да увати рибу златнокрилу,
„Да јој узме оно десно крило,
„Опет рибу у воду да пусти,
„Крило да да госпођи краљици,
„Нек изеде оно десно крило,
„Једнак ће му трудна заходити.“
А то краљу и слуша и гледа,
Он се диже у града Будима,
Па сакупи Будимске девојке,
И донесе млого сухо злато,
Те саплете ону ситну мрежу,
Ситну мрежу од сухога злата,
Меће мрежу у тихо Дунаво;
Тако њему Бог и срећа даде,

[merged small][merged small][ocr errors][ocr errors]
[graphic]
[graphic]

Те увати рибу златнокрилу, 5()
Па јој узе оно десно крило,
Опет рибу у воду пустио,
Крило носи госпођи краљици,
Те јој даје оно десно крило;
Как” изеде оно десно крило, 55
Једнак му је трудна заходила.
Носи бреме за годину дана,
Дође време, бреме да се има,
Немаде се једно мушко чедо,
Но с имаде једна змија љута, 6()
Како паде змија на земљицу,
Једнак змија у дувар одмиле.
Тад отрча краљица госпођа,
Па овако краљу беседила:
„Камен, краље, да се обрадујеш, 65
„Обрадујеш од срца породу!
„Немаде се једно мушко чедо,
„Но с имаде једна змија љута;
„Како паде змија на земљицу,
„Једнак змија у дувар одмиле.“ 7()
Тада краље вако беседио:
„Вала Богу на његову дару!“
Тако стаде за седам година,
Но беседи змија из дувара:
„О мој бабо, од Будима краље! 75
„Што ти чекаш, те не жениш мене?“
Мрда краље тамо и овамо,
Још овако краље беседио:
„Моја змијо, мој худни породе!
„Ко ће дати за змију девојку?“ 8()

[graphic]
[ocr errors]

По овако змија беседила:
„О мој бабо, од Будима краље!
„Ти оседлај коња Ластавицу,
„Па ти иди ка Призрену граду
„Од Призрена цару честитоме,
„Цар ће дати за мене девојку.“
Кад то зачу од Будима краље,
Он оседла коња Ластавицу,
Па се меће јунак на другога,
Право оде ка Призрену граду; 90
Каде дође цару под дворове,
Сам га царе с куле угледао,
Па он сљезе низ кулу високу,
Те га срете у својој авлији,
Руке шире, у лице се љубе, 95
За јуначко питају се здравље,
Па га узе за десницу руку,
Одведе га на високу кулу,
Слуг“ узеше коња Ластавицу,
Одведоше у новога ара. 1()()
Пише вино три бијела дана,
Док се рујна понапише вина,
Докле винце уљезе у лице,
А ракија стаде говорити;
Узмучи се краље од Будима! 105
Познаде га царе од Призрена,
Па је њему био беседио:
„А Бога ти, краље од Будима!
„Што је тебе, кака је невоља? |
„Те си ми се тако узмучио?“ 110
Стаде краље њему беседити:

[graphic]
[graphic]

„Чујеш мене, царе од Призрена!
„Знаш ли, царе, јеси л' запазио
„Кад сам ти се јадан оженио?

„За пунијех до девет година 115
„Ја немадох од срца порода;
„Кад с напуни девет годин” дана,
„Немаде се једно мушко чедо,
„Но с имаде једна змија љута;
„Како паде змија на земљицу, 120
„Једнак змија у дувар одмиле.
„Ет” од таде седам годин” дана,
„Но беседи змија из дувара:
„О мој бабо, краље од Будима!
„Што ти чекаш, те не жениш мене?“ 125
„Ја сам вако змији беседио:
„Моја змијо мој худни породе!
„„Ко ће дати за змију девојку?“
„Но је мене змија беседила:
„О мој бабо, од Будима краље! 130
„Ти оседлај коња Ластавицу,
„Па ти иди у Призрена бела
„Ка ономе цару честитоме,
„Цар ће дати за мене девојку.“
„И ја сам се јадан потрудио 135
„И ка тебе царе доходио.“
Но овако царе беседио:
„Чујеш мене, краље од Будима!
„Ти ми иди у Будима града,
„Те ти питај змију у дувару, 14()
„Може ли се змија подватити,
„Да доведе кићене сватове

« PreviousContinue »