Page images
PDF
EPUB

„Кад бисте ме, браћо, послушали, „Да скинемо перје и челенку

[ocr errors]

Са Максима мила сина мога „На Милоша Обренбеговића, „Да Милоша зетом учинимо, „Док ђевојку отуд изведемо.“ Кад то чуше кићени сватови, Нема брата ни кићена свата, Нема брата, томе да кметује;

640

[blocks in formation]
[ocr errors]

Што дозивљеш и браћу сазивљеш, „Но ми пружи десну твоју руку,

„И задај ми Божу вјеру тврду За Максима за твојега сина,

[ocr errors]
[ocr errors]

„Да Максиму жао не учиниш,
„На весељу ђе га сад потураш,
„Од мене ти Божа вјера тврда,
„Превешћу ти снаху преко мора
И без кавге и без муке какве;
„Тек, Иване, не ће тевећели:
„Штогод биде дара зетовскога,
„Да ми дара нитко не дијели.“
Кад то зачу Црнојевић Иво,
Грохотом се, брате, осмјенуо:
„0 Милошу, Српска поглавице!

655

660

665

99

Шта помињеш дара зетовскога? „Тврђа вјера, брате, од камена,

[ocr errors]

99

[ocr errors]

„Нитко т’дара дијелити не ће, Преведи ми снаху преко мора, „Доведи је у бијели Жабљак, „И ја ћу те, брате, даривати: „Даћу тебе двије чизме блага, „И даћу ти моју купу златну, „Која бере девет литар вина, „Што j' од сува саливена злата; „И још ћу те, брате, даривати: „Даһу тебе суру бедевију, „Бедевију, што ждријеби ждрале, Што ждријеби коње огњевите; „Објесићу т’сабљу о појасу, „Која ваља тридест ћеса блага.“ И тако се браћа погодише, И скидоше перје са Максима, Златно перје, чекркли челенку, На Милоша Обренбеговића, Те Максима јандал оћушнуше, А Милоша зетом учинише. У то доба мору ударише, У сиње се море навезоше. Бог им даде и од Бога срећа, Из мора се здраво извезоше А под Млетке града ударише, Те Млетачко поље притискоше. На граду се отвори капија, А навали и мушко и женско, Но да срету у пољу сватове,

670

675

680

685

690

695

Да учине сеир од сватова,
И да виде, јел истина тако,
Да познају зета Дуждевога,
Јел' истина, како људи кажу,
Да м' љепоте у далеко нема,
У сватове ни пак у Латине.
Ласно зета познавати бјеше
По његову перју и челенци,
По његову стасу и образу.
Кад виђеше, да j' истина тако,
Допадоше два дуждева сина,
Те сретоше мила зета свога,
Грле зета и отуд и отуд,

Па га воде на танке чардаке,
А на конак свате растурише
По тројицу и по четворицу,
Како ће им бити понајбоље.
Чудан адет бјеше у Латина,
Свадбовати роду ђевојачком
И одморит' коње и јунаке;
Посиђеше три-четири дана,
Кад четврто осавнуло јутро,
Те пукоше на граду топови,
Чауш викну, куцну далбулана,
Нек су хазур кићени сватови,
Земан дође, да ти дома пођу.
Сватови се на број искупише
У шарену камену авлију,
Затворена врата на капију,
Затворена и пак заклопљена,
На капији четири џелата,

700

705

710

715

720

725

Два Арапа и два Латинина,
Крваве им руке до рамена
И острице сабље до балчака,
Сватови се мало препадоше;
Но да видиш још повеће биде:
Нема њима два најбоља друга,
Нема друга војводе Милоша,
Што су њега зетом учинили,
И нема им Латинке ђевојке,
А ђевојке, око шта су дошли!
Ал' сватови мало причекаше,
Стаде звека камена сокака,
Стаде звека, стаде отуд јека,
Ал' ето ти Војводе Милоша
На његову од мегдана дору,
Уставља га ђемом од челика,
А довата мало бакрачлијом,
А доро му ситно подиграва,
Те весело у дружину дође,
На јутру им назва добро јутро,
Сва дружина једну ријеч кажу:
„Добре дође, дијете Максиме!“
За Милошем омах пристадоше
Двије шуре, зета пристигоше,
Донијеше господскога дара,
Да дарују зета код сватова:
Један шура један пешкеш даје:
Доведе му без биљеге вранца,
И на вранцу Латинку ђевојку,
Но се пусник к земљи увијаше
Од чистога и сребра и злата,

730

735

740

745

750

755

[merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small]
[ocr errors]

И на поклон сива тица соко,

„Кад си тако виђен међу браћом."

А Милош се с коња поклањаше,
Те лијепо дара приваташе.
Други шура сабљу донесао
Саливену од сувога злата,
Сабља ваља млого била блага,
Опаса је зету о појасу:

[ocr errors]

Носи, зете, те ми се поноси!“
Ал, ето ти пунца и пунице,
Ја каква ли дара донијеше!
Пунац носи калпак и челенку,
У челенци алем камен драги,
Који сјаје како јарко сунце,
Погледати не да у јунака,
Те Максима зета дозиваше :
„На поклон ти калпак и челенка.
Милош дара давно приваташе.
А да видиш злосретне пунице!
Она носи од злата кошуљу,
Која није кроз прсте предена,
Ни
у ситно брдо увођена,
Ни на разбој она ударана,

66

770

775

780

785

Но кошуља на прсте плетена,

790

« PreviousContinue »