Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

22

„А сад сте се томе присјетили!
„Кад си мучан и кад си невјеран,
„Море! ћу ти дара поклонити
„Рад” хатара наше браће красне,
„Прва ћу ти дара поклонити,

950
„На поклон ти вранац и ђевојка,
„Да је пута и правога суда,
Бевојка је мене поклоњена,
Поклонио и отац и мајка,
Поклонила оба брата њена;

955 „Ал' о томе не ћу говорити, Већ ти хоћу дара поклонити, И на коњу и сребро и злато, И поклонит сивога сокола, И на поклон сабља од појаса ;

960
Свега ћу ти дара поклонити,
„Већ ја не дам цигле до три марве ""):
„Не дам с главе тастове челенке,

Са рамена коласте аздије,
И ја не дам од злата кошуље,

965 Хоћу носит” мојој земљи дивној, „Нек пофала мојој браћи биде; „Кунем ви се и Богом и вјером, „Не дам тако три комата дара. “ Кад зачуше кићени сватови,

970 Те сватови једну ријеч кажу: Фала тебе, војводо Милошу!

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

22

") Марва у народу нашему, особито по сјевероисточни

јем крајевима, зове се жеа сшока; али овдје значи сшвар.

Фала тебе, господско кољено!
„Кад си таки виђен међу браћом,
„Кад си виђен и кад си погодан. “ 975
Сви сватови једну ријеч кажу;
Сватови се браћа погодише,
Но имају непогодна друга,
А на коњу несретну ћевојку,
Бевојќи је врло жао дара,

980
А највише од злата кошуље,
Те привикну из бијела грла
По имену дијете Максима ;
Препаде се Црнојевић Иво,
Тe Латинци снаси проговара:

985 Снахо моја, Латинко ћевојко! „Немој викат дијете Максима, „Ели смо му жао учинили, „А Максим је хитар кавгација, „Хоће, снахо, заметнути кавгу

990 „На весељу у сватове своје ; Снахо моја, Богом ти се кунем! „У Жабљак у пуна кула блага, „Све ћу благо тебе поклонити,

Чин” од блага, што је тебе драго.“ 995 Ал' не слуша злосретна ђевојка, Викну једном, па га не довикну, Другом викну, доке та довикну; Максим врана коња поврнуо, Ослушкује, шта ће бесједити,

1000 Ађевојка грдно проговори: „0 Максиме, немала те мајка: „Мајка нема до тебе једнога,

1005

22

1010

[ocr errors]
[ocr errors]

1015

„А по данас ни тебе не било!
„Од копља ти градили носила!
„А од штита гробу поклопнице!
„Црн ти образ на Божем дивану!
Како ти је данас на мегдану
„Са вашијем војводом Милошем ;
„За што благо дадосте другоме?
„А није ми ни тог жао блага,
„Нека носи, вода г' однијела !
Но ми жао од злата кошуље,
Коjуно сам плела три године
„А са моје до три другарице,
„Док су моје очи искапале
„Све плетући од злата кошуљу,
Мислила сам, да љубим јунака
„У кошуљи од самога злата.
А ви данас дадосте другоме ;
„Но ме чу ли, фувеглија Максо!
Брже враћај са јабане благо,
„Ако л благо повратити не hеш,
„Кунем ти се Богом истинијем !
„Напријед ти ни крочити не hy,
„Но ћу добра коња окренути,
„Догнаћу га мору до обале,
„Па һу ватит листак шемишљиков,
„А моје ћу лице нагрдити,
„Док покапље крвца од образа,
„По листу һу писати јазију “),

1020

[ocr errors]

1025

1030

*) у југозападнијем крајевима народа нашега има заиста

некаква трава, која се зове шемишљика, само не знам

1035

1040

„Додаћу је сивоме соколу,
„Нека носи стару бабу моме,
„Нека купи сву Латинску силу,
„Нек ти хара бијела Жабљака,

Нек ти враћа жалост за срамоту.“
Кад то зачу дијете Максиме,
То Максиму врло за јад било,
Врана коња натраг приповрну,
Опаса га троструком канцијом,
Пуче кожа коњу по сапима,
А покапа крвца по копити,
Но му љуто пусник поскочио,
По три копља у небо скочио,
По четири земље прескочио.
Не деси се доброга јунака,
Да увати грдна злосретника,
Но му сокак пољем учинише,
А нико се јаду не досјети,
Порашта је коња повратио.
А кад виђе војвода Милоше,
Грохотом се јунак насмијао :
„Фала Богу! Фала истиноме!
„Куд се оно Максим затрчао ?
А не види јаде изненада.
Кад допаде дијете Максиме,
На Милоша бојно копље пушти “),

1045

1050

1055

за сад, да ли јој је такови лист, да се по њему може

писати.

65) Једни пјевају, да Максим није Милоша изненада убно,

него да га је на мејдан изазвао, ево овако:

1060

Бојнијем га копіљем ударио
Под челенку међу очи црне,
На затиљак очи искочише,
Мртав паде под коња дората,
Милош паде, а Максим допаде,
Колико му крвце жедан бјеше,
Ману сабљом, одсјече му главу,
Пак је вранцу баци у зобницу,
Ађевојку оте у ћевера,
Пак побјеже на муштуулук мајци.
Мили Боже, на свем тебе Фала!

1065

А кад зачу нејачак Максиме,
Добру вранцу потеже дивгене,
Удара га тумбак-бакарлијом,
Окреће га по пољу широку,
Од копља је цилит начинно,
Па Милоша на цилит позивље;
Милошу се од ина не може,
Но изиђе Максу на мегдана.
ћераше се по пољу широку,
ћераше се тамо и овамо.
Каде ћера Обренбеговићу,
Каде ћера нејака Максима,
Ниђе њега ни гледат” не може;
А кад ћера нејачак Максиме,
Каде ћера Обренбеговића,
Све престиже коња и јунака.
Баци копље нејачак Максиме,
Те удари војводу Милоша,
Колико га лако ударио,
Од добра га коња одвојио,
За црну га земњу приковао

« PreviousContinue »