Зло се зачу по свој земљи њиној, 1170 Пак се коњу фати на рамена, Он не смије војску подигнути : Дочекао, оба потурчио, 1180 1185 1190 1195 1200 И Турска им имена нађео : 1205 1210 Доста вина, више урметина, 1215 Доста има бијеле вшенице, Красну земљу, што је љепше нема;. А он даде сину Иванову 69 Грдну земљу Скадар на Бојани, 0) А у коме никад ништа нема, 1220 1225 Но и данас ту просипљу крвцу. 65) Мамутбеговићи и сад заповиједају у Пећи. *) По пјесмама се говори, да су данашње Бушатлије од Иванбеговића; али они сами доказују, да су од Мрњавчевића, који су Скадар и зидали. 90. Женидба Ђурђа Чарнојевића. Остав’те ми на тавници пенџер, „Да ја гледим уз Млетке низ Млетке, Не би л' кога опазио свога. 66 Тавничари за Бога примише, Оставише на тавници пенџер. Ђурађ гледа уз Млетке низ Млетке, 99 Ни леб и со под ноге згазио: Како стојим на краљеви врати, 5 10 15 20 25 „Веће ишту, што су и искали, Ишту, брате, до три добра твоја: „Прво добро на мору Солило, 99 66 Друго Добро бео град Скатара”), Побратиме, Дојчевићу Вуче! „Да ја пишем до три ситне књиге, Седам дана преко мора сиња: „Ако може добра прегорети, 66 , Тако ћ' брата очима видити. 99 , Носи, брате, до три ситне књиге, „Носи, брате, Иви брацу моме: „Ако може добра прегорети, "Тако ћ' брата очима видити.“ Вук однесе до три ситне књиге 30 35 40 45 50 55 70) Ваља да је Котор, који се Талијански зове Кашаро. 99 99 Седам дана преко мора сиња, Па и даде Чарнојевић-Иви. Када Ива прву књигу разви, Ал' беседи Чарнојевић Ива: Ој Скатаре, мој бијели граде! „Ти живијем огњем изгорео! „Та и ти ли моме брацу дође, „Моме брацу а у дуговање? Када Ива другу књигу разви, Ал' беседи Чарнојевић Ива : „Ој Солило, мој бијели граде! Та и ти се, граде, оборио, „И с тобом се море осолило! „Та и ти ли моме брацу дође, ,Моме брацу а у дуговање?" Када Ива трећу књигу разви, Ал' беседи Чарнојевић Ива: „Добро моје, танани жераве! И ти Турске не минуо руке! „Та и ти ли моме брацу дође, „Моме брацу а у дуговање? „Вера моја! жалити вас не ћу: Волим брата, него и градове, , Нег' и тебе, танани жераве. Паке ђипи Иван Чарнојевић, Те оседла танана жерава, Сребрним га седлом оседлао, А од злата уздом зауздао, Попрегну га од сребра коланом ; Па он изви од злата ратове, А и краљу од злата колаче, 99. 66 60 65 70 75 80 85 |