66 „Док је мене и на мени главе. Кад то зачу дијете Стјепане, Довати се косната дората, Па окрену пољем широкијем, Оде право Јакшићу Тодору. Тодору је право казивао, Што говори звијездић Иване. Када зачу Јакшићу Тодоре, Он узима своју Иконију, Па приведе вранца виленога, Иконију на вранчића баци, Привеза јој ноге испод вранца, А привеза испод грла руке, Виловиту вранцу бесједио: „Хајде, вранче, на воду Трутину; „Кад изиђеш у поље мезево, „Живо пређи у Голеш планину, „Причекај ме мало у Голешу.“ Рече ријеч дилбер Иконија: „О; Тодоре, драги господару! „Ако знадеш Бога јединога, „Не турај ме живу у Трутину, Веће мени осијеци главу. Вели њојзи Јакшићу Тодоре: „Иконија, срце из њедара! „Ако вранац буде среће старе, 66 Под тобом ће вранац испливати, „Изићи ће у Голеш планину; Причекај ме у Голеш-планини, ,, Ако когођ дође од сватова, Те ти каже, да сам погинуо, 280 285 290 295 300 305 „Гони вранца Бијограду моме, 99 А тако ми никога до Бога! Не ћеш с мене бити прокорена. Али виђе Звијездић Иване, Па Иване тихо бесједио: „Да ли вранац Јакшића Тодора ?" Тодор чека за водом Трутином, Па развија срмали дурбина, 320 325 Те угледа у Голешу вранца, 330 335 Проговори Јакшићу Тодоре: „Јер је моја од прије ђевојка; „А ти пођи на кумство вјенчано, И ево ти хиљада дуката, „Што си дао мојој Иконији.“ Рече њему звијездић Иване: Стани мало, Јанково копиле, 66 340 345 350 355 360 365 Преко себе њега претураше. У то доба у Голеш планину, 370 375 380 385 Па написа књигу на кољену, Те је шаље бијелу Будиму На кољено госпођи краљици: 390 95 Роиство и женидба Јакшића (из Бјелопавлића.) Још зорица није заб’јелила, За њим војске четръест хиљада; „А друго је паша од Видина, „За њим војске тридесет хиљада; „Треће паша с Новога Пазара, „За њим војске двадесет хиљада; „Ако ли ми вјероват' не ћете; „Ви изађите граду на бедене, Па поглајте на поље широко „Што је силне под Бијоград војске.“ Кад то зачу Јакшић Димитрије, Он поскочи на ноге лагане И отиде граду низ чаршије, 5 10 15 20 25 |