Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

јој каже, да га је у тој и у тој земљи видјео, гдје се оженио и царује. Кад га онамо иађе и опанци јој се подеру и штап пребије, она с онијем дарима од сунчеве и мјесечеве мајке поткупи његову жену, те јој допусти, трн ноћи с њиме да преноћи. Прву и другу ноћ краљица свога мужа нечим опоји, те је и не види и не чује њезине ријечи: „Краљу, метни руку на мене, да бих се растала с твојиjeм дјететом;“ а трећу, дознавши он то од слуге свога, метне у вече под браду сунђер, те у њега саспе оно пиће, које му краљица донесе, и тако остане при себи и метнувши на њу руку, она се растане с дјететом и роди му сина златне косе и златнијех руку; по том он остави ону земљу и краљицу, а с првом се женом и с дјететом врати у своје пређашње краљевство.

13.

О пет то, али друкчије.
(из Црне горе).
Прошеташе до два калуђера
По пржини покрај мора слана,
Шетају се, разговарају се:
„Фала Богу, Фала јединоме!
„У јаднога Михаила бана 5
„Како нема мушкога ђетета,
„До имају девет ђевојаках!
„Да ли знаде госпођа баница,
„Да понесе мрежу од бисера,
„Да је запне мору на извору, 1()
„Да уФати рибу од шес крилах,
„Да изије риби десно крило,
„Имала би златорука сина.“
Оно њена зачула јетрва,

[graphic]

f - — т 62 А јетрва Којадиновица, 15 Све јој, што је и како је, каза. Понесоше мрежу од бисера, } Запеше је мору на извору,

* У Фатише рибу од шес крилах.

* Виђи кучке Којадиновице! 2() Он изједе риби десно крило,

А баници дала је лијево:
Обје двије трудне остануле.
Ного виђи Којадиновицу.
Она има златорука сина. 25
А баница змију краосицу,
Змија јој се у криоце ваља.
Кад то виђе Михаиле бане,
Он дозива слугу Радосава:
„А ну ходи, моја вјерна слуго! 3()
„Узми ову змију краосицу,
„Те је бачи мору у пучину.“
Скочи слуга, змију дофатила,
И бачи ју мору у пучину.
А кад слуга дома доходила, 35
Ал' је змија прва уграбила,
И дошла је у криоце мајци.
Кад је нојца о вечери била,
Затворише змију у одају,
И шњом хојде Веруша ђевојка, }()
Најпрва кћер Михаила бана,
Колико се брата ужељела,
Од змије се одвојит” не хоће.
А кад нојца по вечери била,
Ђачи змија крила и окриље, A5

[graphic]
[ocr errors]

И отури од себе кошуљу.
Кад то виђе Веруша ђевојка,
Она јасно од радости врисну,
Из одаје изљезе ђевојка,
Својој старој говорила мајци:
„Ха, ну ходи, моја мила мајко!
„Да ти видиш чудо негледано:
„Није ово змија крао сица,
„Но је ово огњанити змају,
„На њега су до три обиљежа:
„Вуча шапа и орлуја панџа,
„Из зубах му живи огањ скаче;
„Диван ли је, јад га задесио!
„И мене је ноћас говорио,
„Да ће сутра лећет под облаке,
„За годину дома доћи не ће.“
Оно рече, сузама просула,
А мајка је веселити пође:
„Не бој ми се, моја кћери мила!
„Њега хоће уставити мајка.“
Па уљеже у одају брзо,
Украде му крила и окриље.
И украде од змије кошуљу,
Све у живи огањ запретала,
На огањ је сина изгорела“).

14.
На а од Симеун.

Уранио старац калуђере
На Дунаво на воду студену,

[ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors]

“) Свршетак ове пјесме види се да је врло скраћен.

[graphic]

Да завати воде на Дунаву,
Да с” умије и Богу се моли,

Намјера је старца нанијела, 5

Нађе старац сандук од олова, Истурила вода под обалу, Млидијаше у њему је благо, Однесе га у свог намастира; Кад отвори сандук од олова, 10 Ал” у њему блага не бијаше, Већ у њему једно мушко чедо, Чедо мушко од седам данака; Из сандука чедо извадио, Покрсти“) га у свом намастиру, 15 Лијепо му име нађенуо, Нађенуо: Наход Симеуне. Не шће дават” чедо на дојиље, Већ га рани у свом намастиру, Рани њега медом и шећером. 20 Кад је била чеду годиница, Колик друго од три годинице, Кад је било од три годинице, Колик друго од седам година; А кад било од седам година, 25 Колик друго од дванаест љета; Кад је било од дванаест љета, Колик друго од двадест година. Чудно Симо књигу изучио,

“) У говору би се казало: крсти га; а покрстити говори се за онога, који је какве друге вјере, н. п. Турчина или Чивутина.

[graphic]

Не боји се ђака ниједнога,
Ни својега старца игумана.
Једно јутро у свету неђељу
Изишли су ђаци намастирски,
Те с" играју игре свакојаке:
Скачу скока, мећу се камена,
Прескаче им Наход-Симеуне,
Прескаче им, каменом одмеће;
Мани бјеху ђаци намастирски,
Па говоре Наход-Симеуну:
„Симеуне, један находниче!
„Ти не имаш рода ни племена,
„Ти се не знаш од рода каква си,
„Тебе ј наш'о старац игумане
„У сандуку води под обалом.“
Мучно бјеше Наход-Симеуну,
Оде Симо у своју ћелију,
Па узима часно јеванђеље,
Чати Симо, а сузе просипа
Долази му отац игумане,
Па он пита Наход-Симеуна:
„Што је тебе, Симеуне сине?
„Те ти рониш сузе од очију?
„Шта је мало у мом намастиру?“
Вели њему Наход-Симеуне:
„Господине, оче игумане!
„Коре мене ђаци намастирски,
„Да се не знам од рода каква сам,
„Да си наш'о мене под обалом:
„Већ чујеш ме, оче игумане!
„Ако знадеш Бога истинога,

[ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors]
« PreviousContinue »