Митар, слуша двору на пенцеру,
Што говори госпођа снашица,
Од милина сузе прољевао,
Пак одоше до његова двора,
Богдан слуша двору на пенџеру,
Што ће Митар сљубом бесједити,
Митар иде двору у тимаре,
Лак бесједи својој вјерној љуби:
0 Милице драга госпођице !
„Ја бих теби нешто бесједио,
„Али не знам, јели твоја воља!“
«Буба њему тихо одговара:
„Говор', душо, штогод ти је драго.“
„Јакшић Митар љуби бесједио:
„0 Милице, вјерна љубо моја!
„Краљ Будимски свога жени сина,
Пак Богдана зове у сватове,
„Богдан иште коња и оружје,
А и наше Турско одијело,
„И он иште седло оковано ;
„Хоһу л' дати, моја душо драга ?--
Ал' бесједи Милица госпођа:
„Кам” му коњи? поклали их вуци !
„Кам” оружје? однели га Турци!
„Кам од'јело? остало му пусто!
Кад је Митар р'јечи разумијо,
Увати је за грло бијело,
Како ју је лако уватио ,
Обје очи на двор искочише;
Ал' прискочи Јакшићу Богдане,
Те он Митра за руку увати:
„Што hеш, Митре? да од Бога нађеш! „Ти погледај твоје соколиһе: „Ти ћеш себи бољу наћи љубу, .А. и њима никад не hеш мајке; 100 „Не крвави твоју десну руку; ...А ми смо се већ растали, брате!“
at eни, ба Јова Буди млије.
Кад се жени Будимија Јова,
У Јанок у испроси девојку,
Племениту Јаночкињу Јану,
Пак се Јова млого поарчио,
Баш на перо три товара блага;
А. јунаку удa среһа била:
у који је данак испросио,
У онај се данак разболео,
Препроси је од Ердеља бане,
Пак се бане више поарчио,
Баш на перо пет товара блага;
Ал и бану удa срећа била:
У који је данак испросио,
У онај се данак разболео;
Пак болују оба младожење.
Бога моли Јаночкиња Јана:
„Дигни, Боже, Будимлију Јову!
„А умори од Ердеља бана!..
Бог не слуша госпође девојке,
Већ он чини, што је њему драго:
Диже бана, не диже Јована.
Скупи бане господу сватове,
Те Јаноку оде по девојку.
Здраво бане дође до девојке,
и здраво се натраг повратио,
Кад су били прам” бела Будима,
Стала Јана, те гледа Будима,
Будим гледи, грозне сузе рони:
..0 Будиме, велика жалости!
„Нисам рекла мимо тебе проћи,
„Већ сам рекла да у тебе дођем,
„Да ја шетам по тебе, Будиме,
„А да љубим Будимлију Јову. “
Ал' то нико не чу од сватова,
До сам главом од Ердеља бане,
Па девојци тијо проговара:
„Ајде, душо, не жали Будима,
„Још је лепши Ердељ од Будима,
„А краснији од Јована бане. .
Оде бане, одведе девојку,
По том прође три године дана,
Придиже се Будимлија Јова,
Пак се Јова куне међ трговци:
„Браћо моја, Будимски трговци!
„Ја се, браһо, већ женити не ћу,
„Кад је моја одведена Јана.“
Пак садеља танку шајку лађу,
коју возе тридесет весала;
Накупова сваке трговине,
Понајвише сјајни огледала;
Узе с собом тридесет момака,
Отиште се низ воду Дунаво, Оде право под Ерде.ља града. У суботу стиже под Ерде.ља, У суботу, у очи недеље; Кад у јутру освану недеља, Рано ране седам девојака, Да заите воде на Моришу; Узе Јова седам огледала, Те дарива седам девојака: Богом сестре, водоноше младе! „Богом сестре, глас'те ме по граду!" њи је седам, а седам сокака, Оде свака својијем сокаком, Покликоше танко гласовито: „0 девојке саде испрошене! „И невесте скоро доведене! „Од како је Ердељ постануо, „Није така трговина дошла, „Ни видесмо лепшега трговца „Што данаске у свету недељу.“ А то слуша Јаночкиња Јана Испред двора с висока чардака, Десном руком загрлила бана: Ао бане, земљи господару! „Живо ми је чедо под појасом; „Или буде мушко, ил' девојка, Тебе ваља частити господу, „А менека даром даривати, „Мало ми је господскога дара,
А у мене бела платна нема!“ Бан је љуби по господском лицу:
„Можеш, Јано, госпођо разумна,
„Прекупити и сву трговину,
„Ал' не можеш боља господара.
Уста Јана рада и весела,
Све је руо венчано обукла,
и насула цепове дуката,
Узе с собом тридест девојака,
Свакој даде по тридест дуката,
Те јој држе скуте и рукаве,
Скуте држе да се не опраше,
А рукаве да с' не круни злато;
Оде Јана на воду Морина.
Далеко је угледао Јова,
Мало ближе пред њу ишетао;
Госпођа му вишњег Бога назва:
„Божја т' помоћ, Будимски трговче!“
„да” Бог добро, госпођо Ердељска!“
„Дај, трговче, изнеси ми платна.“
А беседи Будимлија Јова:
„Госпо драга од Ердења града!
„Не могу ти износити платно,
„Јер је ваша земља песковита,
„Ветар дува, посипа пијеском,
„Те ми бело посипљује платно;
„Beh, госпођо, уштетај у лађу,
„Бирај платна, каквога ти драго.“
Онда Јана ушета у шајку
и са шњоме тридест девојака,
Blа говори Јаночкиња Јана:
„Тако т' Бога, Будимски трговче!
„Јеси и баш местом на Будима?
|