„Да ли знадеш Будимлију Јову ?
„Јели здраво, јел” се оженио ?“.
А беседи Будимлија Јова:
„Драга госпо од Ердеља града!
„Доиста сам местом из Будима,
„Знадем добро Будимлију Јову:
„Здрав је, госпо, није с оженио.
Кад то зачу Јаночкиња Јана,
Она просу сузе низ образе,
А од Јове заклања рукавом;
Јово прође на думен на шајку,
Пак повика тридесет момака :
„Браћо моја, тридесет момака!
„Не жал'те ми свилени једека,
„Ако мене Бог утећи даде,
„На част, браћо, сваком по девојка,
„Мене красна Јаночкиња Јана.
Кад то зачу тридесет момака,
Одсекоше свилене једеке,
Повезоше низ воду Мориша.
Ал Јовану вишњи Бог помаже:
Ветар дува низ воду Мориша,
Већма носи Јованову лађу,
Нег' што возе тридесет весала.
Глас допаде од Ердеља бану:
„Зло ти вино, од Ердеља бане!
„Зло ти вино, а гора ракија !
„Тебе Јован одведе госпођу,
„И с госпођом тридест девојака.“
Скочи бане, кан' да се помами,
Добрије се коња довaтио,
Под њим до три коња поцркаше,
На четвртом испореди с Јовом
На великој на скели Печварској;
Пак Јовану бане беседио :
„Врати, Јово, Јаночкињу Јану,
„Трилут ћу је дукати пресути,
Све дукати, осим ситна блага.“
А беседи Будимлија Јова:
„Иди бане, једна луда главо !
„Што ће мене за Јану дукати,
„Кад је Јана сама од дуката?“
„Врати, Јово, Јаночкињу Јану,
„Живо јој је чедо под појасом.“
„Иди бане, једна луда главо!
„Ако живо чедо под појасом,
„И код нас је родила пшеница,
„Не ће доћи Ердељу на рану.“
„Врати, Јово, тридест девојака!“
„Иди бане, једна луда главо !
„Не водим и, да робују мене;
Већ и водим, да и разудајем.
Онда Јана поче беседити:
„Врат” се двору, господине бане!
„Волим с Јовом по гори одити,
Него с тобом по чардаку твоме,
„По чардаку, по дебелу ладу;
„Волим с Јовом црну земљу јести,
Hero с тобом бијелу погачу;
Волим с Јовом с листа воду пити,
„Него с тобом слатку малвасију,
„Медовину из кондира златна !"
Оде Јово, одведе госпођу,
и с госпођом тридест девојака.
Када дође беломе Будиму,
Сваком момку даде по девојку,
Њему красна Јаночкиња Јана,
Те је венча себе за госпођу,
Големо је весеље чинио,
Од дан” до дан” читав месец дана ;
и после су лепо живовали.
Не би чеда за годину дана,
Пак му роди мушко и девојку.
Поред све пажње поткрало се у овој књизи неколико малијех штампарскијех погрјешака; наштампано је :
|