115

120

125

„Да ли знадеш Будимлију Јову ? „Јели здраво, јел” се оженио ?“. А беседи Будимлија Јова: „Драга госпо од Ердеља града! „Доиста сам местом из Будима, „Знадем добро Будимлију Јову: „Здрав је, госпо, није с оженио.“ Кад то зачу даночкиња Јана, Она просу сузе низ образе, А од Јове заклања рукавом; Јово прође на думен на шајку, Пак повика тридесет момака : „Браћо моја, тридесет момака ! „Не жал'те ми свилени је,дека, „Ако мене Бог утећи даде, „На част, браћо, сваком по девојка, „Мене красна Јаночкиња Јана. Кад то зачу тридесет момака, (,,секоше свилене једеке, Повезоне низ воду Мориша. А. Јовану вины Бог помаже : Ветар Дува низ воду Мориша, Веһма носи Јованову лађу, Her' што возе тридесет весала. Глас допаде од Ердеља бану: „Зло ти вино, од Ердеља бане! Зло ти вино, а гора ракија! „Тебе Јован одведе госпођу, „И с госпођом тридест девојака.“ Скочи бане, кан” да се помами, Добрије се коња Доватио,

130

135

140

145

150

155

Под њим до три коња поцркаше,
На четвртом испореди с Јовом
На великој на скелн Печварској;
Пак Јовану бане беседио :
Врати, Јово, Јаночкињу Јану,
Трипут һу је дукати пресути,
„Све дукати, осим ситна блага.“
Абеседи Будимлија Јова:
„Иди бане, једна му да главо!
„Што hе мене за Јану дукати,
„Кад је Јана сама од дуката ?
„Врати, Јово, Јаночкињу Јану,
„Живо јој је чедо под појасом. “
„Иди бане, једна луда главо!
„Ако јаіиво чедо под појасом,
и код нас је родила пшеница,
„Не ће доћи Ерде.љу на рану.
„Врати, Јово, тридест девојакна!“
..Иди бане, једна луда главо!
„Не водим и, да робују мене ;

Beh и води, да и разудајем.
(нда Јана поче беседити:
Врат” се двору, господине бане !
„Волим с Јовом о гори одити,
„Hero с тобом по чардак у твоме,
„По чардаку, по дебелу ладу;
„Волим с Јовом црну земљу јести,
Него с тобом бијелу погачу;
Волим словом с листа воду пити,
„Него с тобом слатку малвасију,
„Медовину из кондира златна!“.

160

66

165

170

175 180

Оде Јово, одведе госпођу,
и с госпођом тридест девојака.
Када дође беломе Будиму,
Сваком момку даде по девојку,
Њему красна Јаночкиња Јана,
Те је венча себе за госпођу,
Големо је весеље чинио,
Од дан” до дан” читав месец дана ;
и после су лепо живовали.
Не би чеда за годину дана,
Пак му роди мушко и девојку.

185 Поред све пажње поткрало се у овој књизи неколико малијех штампарскијех погрјешака; наштампано је :