22 175 180 „Ја сам Предраг твој братац рођени 185 12 190 Вино пију до два побратима 5 10 15 Пошто су се напојили вина, 20 25 30 35 А Јована сузе пропануле, 40 45 Па усиње море уронио. Свети Јован море заледио, Он заледи дванаес ледовах, Па уграби од злата коруну, и полеће к небу у висине, 50 А закрита тица злогласница, Удно мора царе опазио, Па се загна мору из дубине, Три је леда главом проломио, Па се натраг опет повратио, 55 и на глави ками дофатио, Мали ками од хиљаде оках, и проломи дванаес ледовах, Па је своја расклопио крила, За Јованом у поћеру пође, 60 65 Сјајно тунце 1) на небо донесе, “) До сад свуда бјеше коруна (corona, круна), а овдје и Богу се Јован пожалио, 70 сунце! Ја сам још у дјетињству слушао, гдје се овај догађај и приповиједа у народу овако: и како земљу, он се се Кад су ђаволи отпали од Бога и утекли на земљу, онда су и сунце однијели са собом, па та ђаволски цар набио на когље носио на рамену. Кад већ земља протужи Богу, да хоће сва да изгори од сунца, онда Бог пошље светог Аранђела, да гледа да узме сунце од ђавола. Кад сиће свети Аранђео на Удружи с ђаволскијем царем; али се ђаволски цар осјети, шта он хоће, па се добро узме у памет. Ходајући тако по земљи њих двојица заједно, дођу на море и стану да се купају; а ђаво удари копље са сунцем у земљу. Пошто мало прокупају, онда рече свети Аранђео: „Де да ронимо, да гледамо, који може дубље. “ А ђаво му одговори: „Хајде де. “ Онда свети Аранђео зарони, и у зубима пијеска морскога. Сад треба и ђаво да зарони, се боји, да му свети Аранђео однесе сунце. У томе му падне на ум, те пљуне, и од његове пљуван постане сврака, да му чува сунце, док он Зарони и изнесе у зубима морскога пијеска. Како ђаво зарони, свети Аранђео прекрсти руком море, на њему постане лед од девет аршина дебео; Онда спопадне сунце побјегне к Богу, а свраке крека. Кад ђаво чује сврачји глас, онда већ види шта је, па се брже боље врати натраг. Кад горе, се море заледило, не може на изнесе али не ке те па и стане али на те и ЊИМ за све те велики поље! Онда се брже боље вратя опет дно мора, узме камен пробије лед, па онда потеци тијем Аранђелом! Онај бјежи, а овај за њим! Таман кад свети Аранђео корачи једном ногом к Богу на небо, ђаво га стигне, му ноктима из табана у друге ноге ишчупа комад меса. Кад свети Аранђео дође са сунцем рањен пред Бога, онда „Што ћу, Боже, овако грдан ?“ A Бог му рече: „ћути, не бој се; ја ћу наредити, да сви људи имају тако бану као малу долину. “ и тако Бог уреди, те у свијех људп постане на табанима у обадвије ноге мала долина, и тако остане и до данас. онако заплаче: на та као 18. 5 Часни к реши. 10 15 |