Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

Већ говоре цару по хатеру:
„Круно наша, царе Костантине!
„Лако ћемо теби дувовати;
„Ти нам пиши триста парусија;
„Баш на ово триста калуђера,
„Још погради б'јеле манастире,
Ђе ће живљет’млоги калуђери,
„За те молит Бога без престанка ;
„ Тако ћеш се грија остајати.“
Опет шета царе Костантине,
Док Дошета соври најпосљедњој,
Најпосљедњој, дрва шимширова,
Бено сједи триста ђеце ђака,
Међу њима ђаче самоуче,

55

60

65

И њима се царе поклонио,

И овако био бесједио;

„Ђецо моја, три стотине ђака!

99

„Не би сте л' ми могли дувовати:

„Ја сам грије тежак учинио :

70

„Јесам био своје родитеље,
„Како бих се грија остајао.?“
Ђеца муче, ништа не говоре,
Но бесједи самоуче ђаче,
Не говори цару по хатеру,
Већ говори Богу по закону:
„Круно наша, царе Костантине!
"Лако ћемо теби дувовати:
„Ти начини лучеву ћелију,

99.

[ocr errors]

Намажи је лојем и катраном,
Затвори се, царе, у ћелију,

„Запали је са четири стране,

75

80

[ocr errors]
[ocr errors]

„Нека гори с вечер до свијета,
„Ак, останеш, царе, у ћелији,
Онда си се грија остајао.“
Кад то чуо царе Костантине,
То је њему врло мучно било,
Па он гради лучеву ћелију,
Намаза је лојем и катраном,
У њу баца ђаче самоуче,
Затвори га царе у ћелију,
Запали је са четири стране,
Она гори с вечер до свијета.
Кад у јутру бијел дан освану,
Рано рани царе Костантине,
Да обиђе ђаче и ћелију;
Кад је царе доље доходио,
Од ћелије ништа до пепела,
Насред њега самоуче ђаче,
У руку му књиге салтијери,
Те се моли Богу по закону.
Кад то виђе царе Костантине,
Он се бјеше врло зачудио,
Како оста ђаче самоуче,
Брже гради Лучеву ћелију,
Намаза је лојем и катраном,
Затвори се царе у ћелију,
Запали је са четири стране,
Она гори с вечер до свијета;
Кад у јутру данак освануо,
Поранило самоуче ђаче,
Да обиђе цара и ћелију;
Кад је ђаче тамо доходило,

85

90

95

100

105

110

[ocr errors]

Од ћелије ништа до пепела,
Оно тражи цара по пепелу,
Десну му је находило руку,
Рука му се десна посветила.
Што се цару рука посветила,
Њом је млога добра учинио :
Млоге гладне јесте наранио,
А жедне је царе напојио,
Голе, босе јесте преођео,
Надгледао ништа и убога;
За то му се посветила рука.

20.

Како се крсно име служи.

Свеца слави Српски цар Степане,
Свеца слави, светог Аранђела,
Сву господу на свеца сазвао,
Сазвао је триста свештеника
И дванаест велики владика,
и четири стара проигумна.
Лепо и је царе посадио :
Све колено један до другога,
А цар Степан ладно вино служи,
Господаром редом чашу даје,
Како царски ваља и требује
Послужити крсно име своје.
Ал' беседе господа ришћанска :
„Цар честити, огрејано сунце!

[ocr errors]

То је нама зазор и срамота,

„Да ти нама ладно вино служиш,

115

120

5

10

15

„Него седи с нама за трпезу,
„Слугам подај, нека вино служе.“
Превари се Српски цар Степане,
Те он седе с њима за трпезу,
А још није ни славе напио,
А заиста ни метанисао,

Слугам даде, да му вино служе,
Да му слуге крсно име служе,
Не послужи крсно име своје
Један данак, како један часак.
Док цар Степан на ногу стајаше,
Стајаше му свети Аранђео,

Стајаше му на десном рамену,

20

25

Милује га крилом по образу;
Кад цар Степан седе за трпезу,
Расрди се свети Аранђео,
Удри цара крилом по образу,
Па отиде из царева двора.
То из двора нико не видео,
Разма један калуђере стари,
Па он проли сузе низ образе;
Гледали га цареви дворани,
Пак су њему тијо беседили:
„Што је тебе, стари калуђере?
„Штат је мало у цареву двору?
Ил' т' је мало изест', ил' попити ?

[ocr errors]
[ocr errors]

Или си се, стари, препануо,

„Цар ти не ће милостиње дати?"
Ал' беседи стари калуђере:
„Прођ’те ме се, цареви дворани!
"Ни ми ј' мало изест ни попити,

30

35

40

45

Нити сам се старац препануо, „Што мʼ цар не ће милостиње дати; „Него виде, што видео нисам:

50

„Док цар Степан на ногу стајаше,

„Стајаше му свети Аранђео,

„Стајаше му на десном рамену, „Милује га крилом по образу; „Кад цар Степан седе за трпезу, „Расрди се свети Аранђео, „Удри цара крилом по образу, „Па отиде из царева двора.“ То дворани цару доказаше, Онда царе на ноге устаде, И подиже триста свештеника, И дванаест велики владика, И четири стара проигумна ; Те узеше књиге цароставне, Те чатише велике молитве И држаше велика бденија За три дана и три ноћи тавне ; Моле с' Богу и свет' Аранђелу, Те се на то једва смиловао, Смиловао свети Аранђеле, Те је цару греке опростио, Што је царе сео за трпезу, А још није ни славе напио, А заиста ни метанисао.

55

60

65

70

« PreviousContinue »