Page images
PDF
EPUB

21.

ко крено име слави, оном и по

маж ,

10

Што протужи рано у недељу,
У недельy прије јарког сунца,
у Соколу граду бијеломе
У тамници Петра Мркоњића?
Огласује, да је соко сиви,
По истини војвода Тодоре.
Ако тужи, за невољу му је :
Сутра му је крсно име свето,
Крсно име, свети "Беорђије,
4 нема та чиме прос.завити,
Пак братими капитрију млада:

Богом брате, капиција млади! „Отвори и на тамници врата, ..Да ја идем lетру Мркоњићу,

Да се молим Пери господару, „Да ме пусти на Бога на jемца, „Да отидем на ванну чаршију, „На чаршију тамо ме, трговце, „Да попросим и леба и вина, Да нараним сужње но тамници Ради Бога и крсног имена. Каписија за Бога примио, Па он пусти војводу Тодора, Пусти њега Петру Мркоњићу, Пусти ғ° Петар на Бога на jемца, Оде Тодор тамо на чаршију,

15

20

25

30

35

40

На чаршију тамо међ” трговце;
УТодора нигди ништа нема,
Разма једни ножи позлаћени,
Сребрни су, пак су позлаћени;
Он изнесе ноже међ трговіце,
Трговци му цијенили ноже:
Та један му два дуката даје,
А други му три дуката даје,
Трећи смисли и Бога и душу,
Те му даде четири дуката,
Дукат узе леба бијелога,
Други дукат вина и ракије,
Трећи дукат сваке ђаконије
и убаве оне јасне свеһе,
А четврти дукат оставио,
Да дарује сужње по тамници
Ради Бога и крсног имена.
Па је Тодор ужегао свеhy,
Па отиде доле у тамницу,
Те ставио сужњем вечераги ;
Вечерају, пију вино ладно,
Сетише се лепе славе Божје,
Уста Тодор, у славу напија :
„0 убава лепа славо Божја!
„Свети Ђорђе, крсно име моје!
„Опрости ме тамнице проклете!“
Теке Тодор у славу напија,
У то доба јунак пред тамницу!
Пак дозива војводу Тодора :
„Чујеш брате, војвода Тодоре!
„Оди к мене, брате, пред тамницу,

45

50

55

60

[ocr errors]

65

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

70

„Да ти кажем до две до три речи.“
А беседи војвода Тодоре:
„Опрости ми, незнана делијо,
„Ја би кaйл пред тамницу доћи,
„Ал' је пуста синоћ затворена,
„И кључеви двору однешени.“
„Оди к мене, војвода Тодоре
На тамници отворена врата,
Отворена врата деветора
„И десето брава Дубровничка. “
Тад” изиђе војвода Тодоре,
Пред тамницом чудан добар јунак
На витезу коњу зеленоме,
и на њему чисти зелен скерлет,
На глави му красан самур-калпак,
За калпаком ноjа птића крило,
Те сен чини коњу и јунаку,
Да му лице не смагне од сунца ;
Пак Тодору јунак проговара :
„Чујеш брате, војвода Тодоре!
Ти се движи ноћас из тамнице,
„Пак не иди покрај мора сиња,
„Јер су честе у Латина страже,
Пак се бојим, да те не увате,
Већ ти иди преко горе чарне,
„Докле дођеш двору господскoмe. “
Осврте се војвода Тодоре,
Да јунаку даде чашу вина,
Ал' нестаде коња и јунака!
Оде Тодор доље у тамницу,
Те казује међу сужњевима.

75

80

[ocr errors]

85

90

95

Кад видеше тридесет сужања
На тамници отворена врата
Оставише илебац и вино
Отидоше свак” на своју страну.
Оде Тодор преко горе чарне.
Каде дође двору господскоме,
Али љуба крсно име служи ,
Сазвала је госте и званице,
и кумове и све пријатеље,
Па госпођа крсно име служи,
и госпођа у славу напија :
„Помоз” Боже и свети Ђорђије,
„Крсно име господара мога!
„Опрости га тамнице проклете!
„Донеси га двору господскоме !..
У то доба Тодор у дворове,
Од госпође чашу приватно,
Те напио у славу Божију,
Послужио крсно име своје,
А у своме двору бијеломе,
Почастио госте и званице
и кумове и све пријатеље.

100

105

110

22.

Свети Никола,

Боже мили! чуда великога !
Гледах чуда прије невиђена :
У Павлову светом намастиру
Постављени од злата столови,
Сви се свеци редом посадили;

5

10

15

[ocr errors]

20

Наврх собре Громовник Илија,
Насред соФре Сава и Марија,
По дну соФре Петка и Неђеља ;
Славу диже Светитељ Никола,
и напија у славу Ристову;
Ал' се њем у мало задријема,
Удријему чашу испустио ,
Чаша паде на столове златне,
Нит' се разби, нит' се проли вино.
Кара њега Громовник Илија:
о мој брате, светитель Никола!
„И до сад смо пили ладно вино,
„Ал' нијесмо, брате, дријемали,
„Ни из руку чаша испуштали;
„Што се тебе тако задријема ?..
Ал' говори светитељ Никола:
„Не карај ме, Громовник Илија;
Мало тренух, чудан санак усних:
„Навезе се триста калуђера,
Навезе се у то синье море,
, Прилог носе Светој гори славној:
„Жута воска и б'јела тамњана ;

Дигоше се вјетри до облака,
„Ударише по мору таласи,
„Да спотопи триста калуђера;
У глас викну триста калуђера:
...Помоз” Боже и свети Никола!

Те си гође, да си сада овђе!“. „А ја одох, те их потпомогох; Извезе се триста калуђера, „Извезе се здраво и весело,

25

[ocr errors]

2

30

35

29

« PreviousContinue »