ДЛЯ РУСскихъ.

Буквы, уквы, употребляемыя Сербами, суть тѣже, какъ у Русскихъ, и имѣютъ тоже значеніе. О нѣкоторыхъ немногихъ особенностяхъ должно замѣтить слѣдующее:

1) Б (b, 5) выражаетъ звукъ, котораго не существуетъ въ Русскомъ языкѣ. Онъ образуется изъ д, жд и иногда (въ чужестранныхъ словахъ) изъ г. Выговаривается еще мягче, чѣмъ по-русски дьжь ; н. п. дође произноси какъ додьжья; такъ и: међу, рођен (Церковно-Славянски : межд8, рожденъ); Ђурађ (отъ Георгій)

2) Ћ (h, f) Также не существуетъ въ Русскомъ языкѣ. Оно происходитъ отъ ш, шш (щ) и иногда (въ чужестранныхъ словахъ) отъ к. Произносится еще мягче, нежели по-русски шьчь; н п. доћи произноси какъ дощьчьи; такъ и: нок, позлаћен (ЦС. ношь, позлащена); fuвош (оть и волос).

3) Ц (и) и въ Сербскомъ языкѣ употребляется большею частію въ чужестранныхъ словахъ. Произносится почти какъ русское дж или чж; н. п. хоџа произноси какъ ходжа или хочжа.

4) Љ составлено изъ л и ъ. Такъ вездѣ и произносится; н. п. леља произноси лэльа, или все равно лэля 5) Њ составлено изъ н и ь. Такъже и произносится; н. п. сукњу произноси сукньу, или что тоже сукню. 6) J (j) выговаривается вездѣ какъ русское й; н. п. је произноси йе, дјевојак, произноси дӥевойакъ.

7) Е (е) вездѣ и во всякомъ положеніи выговаривается какъ русское э; н. п. ево произноси эво, идеше произноси идәшә

Всѣ прочія буквы выговариваются совершенно такъ, какъ у Русскихъ.

PAЗЛИ Ч Н Е

ЖЕНСКЕ ПЈЕС М. Е.

І.

ПЈЕСМЕ СВАТОВСКЕ.

1.

Просцима.

(из Сријема).

Ој! и два свата, два упросника! ле, леља ле! ')

Куд ви идете, шта ви тражите?
И ми идемо, мому тражимо.
У нас је мома још непрошена.
Ми ћемо доћи, да је просимо.
Ви ћете доћи, ми је не дамо. -
Богме ћеш дати, и наша бити.
Док свекар дође, сукњу донесе.
Свекар ће доћи, сукњу донети.
Док рабар дође, прстен донесе.
Рабар ће доћи, прстен донети.
Док девер дође, венац донесе.
Девер ће доћи, венац донети.

2.

На просидби.

(нз Барање).

Ој ти коло велико!

Што нас зовеш, малено ?

1) Ле леља ле припијева се уза сваку врсту.

Имате ли дјевојак ?
Има, коло велико!
Дајте нама до двије.
Не дамо вам ни једне ;
А камо ли до двије.
А ми ћемо и силом.
Сила Бога не моли,-
Сјевер гору обломи.
А за рашта обломи ?
Зарад' ваши дјевојак’.

А ви два свата, два уводника,
Отвор те врата.

Отворена су јоште с вечера
И пометена. 2)

3.

Опеш на просидби.

(из Барање).

Надви се облак изнад дјевојак’;
То не био облак изнад дјевојак’,
Већ добар јунак тражи дјевојак’.

4.

Опеш на просидби.

(Рисанска).

Запросио челебија Петро 3)

На далеко лијепу ђевојку,

2) Ова су три посљедња стиха врло злочеста, али их за

сад нијесам могао боље наћи.

3) Или како буде име младожењи.