Е се Маре од рода дијели 30. Оиеш шада. (Рисанска). Првијенче господине, добро дошао, Барјактару господине, добро дошао, Стари свате господине, добро дошао! 10) Жими мјесто жива ми, као што се и у говору може чути (жими) мјесто жив ми Златни куме господине, добро дошао! Бог! Бевер-баше, браћо наша, добро сте дошли! С вама дошла свака срећа и сам господ Бог! Ко ви стио наудити, не дао му Бог! Војвод-баше, браћо наша, добро сте дошли! С вама дошла свака срећа и сам господ Бог! Ко ви стио наудити, не дао му Бог! 31. Оиеш шада. Прва кита прв'јенчева, 11) Конављани су сви закона Римског, а из овијех пјесама њиховијех евак може видјети, да се у језику и у обичајима ни мало не разликују од осталијех Ерцеговаца закона Грчкога (већ ако по томе, што Х мало боље и чистије од њих изговарају). Добри сте дошли, сватови! Мир понијели! Добри сте дошли, сватови! 32. Кад младожења улази у кућу дјевојачку. (Бачванска). Сниска стреа, висок ђувегија, 33. Док се сватовима месо сијече. Цвјетак паде од наранче 12) Ја мислим, да би приличније и правилније било каза ти: пред сватове, него: пред сватима или: пред сватовима; но овакијех погрјешака, и још много 34. Код куће дјевојачке. Освану звезда на ведром небу, 99 35. Оиеш код куће дјевојачке. Јелен попасе смиљ по загорју, већијех (гдје се не може сумњати, како би било правилније), може се по онијем крајевима доста чути, особито у пјесмама, и то без и каке невоље. Као што је познато, да се по јужнијем крајевима народа нашега узима вин. падеж мјесто сказ. и твор. (н. п. такога јунака нема у сву нашу земљу — мјесто у нашој земљи; био сам на војску — м. на војсци; пред дворе му коло игра - м. пред дворима и т. д.), тако се по Црној гори и онуда по приморју, особито у пјесмама, и то без и каке невоље, узима сказ. и твор. мјесто вин., н. п. отишао у Млецима (мјесто у Млетке); изиђе пред кулом (м. пред кулу) и т. д. За оно прво (вин. м. сказ.) готово би се могло рећи, да (у онијем крајевима) већ није погрјешка; али ово друго (сказ. и твор. м. вин.) заиста је велика погрјешка и нагрда у језику нашему, како год и оно, што се у Маџарској (особито по варошима) говори: на белим коњу, по сувим путу, у нашим сокаку и т. д. Лепи га Ранко на коњу тера, A сестра Јела кроз пенџер гледа, Кроз пенџер гледа, тијо беседи: „Терај га, брате Ранко, не остављај га, „Удри га, брате Весо, не пропуштај га; „Није то звере у гори расло, 99 Веће је расло код миле мајке, „Код миле мајке, код драге браће, „Код свега рода, код родитеља." 36. Оиеш код куће дјевојачке. Златни топи у град ударише, 99 99 И војно је добре среће био: A |