324.

Не чиј воде, не љуб удовице.
О мој Мијо, ђе си синоћ био?
Драга моја, бољела ме глава.
Нисам ли ти, Мијо, говорила
Не пиј воде, не љуб удовице
Јер іе вода свака грозничава,
Удовица срца жалостива;
Већ пиј вино, а љуби ђевојку.

325.

Радул - беговица и њезин побрашим. (од Дубровника).

Пошетао бего Јован-бего
Испод двора Радул-беговице,
Гледала га Радулбеговица,
Гледала га, пак је говорила:
„Мили Боже, чуда великога!
„Лијеп ти је Јово момче младо!
„Да ја имам секу на удају,
„Ја бих њему моју секу дала,

Секу дала, њега сваком звала; „Да ја имам шћерцу на удају, „Ја бих њему моју шћерцу дала, „Шћерцу дала, тер га зетом звала; „Немам секе, да га сваком зовем; Немам шћерце, да га зетом зовем; „Побратићу Јова момче младо,

99

„Побратићу, те га братом звати.
Што је рекла Радул-беговица,
Што је рекла, то је учинила:
Побратила Јова момче младо,
Побратила, тер га братом зове.
Моли јој се удовица Анђа:
„Госпођице, Радул-беговице!
„Поклони ми твога брата Јова."
Ал говори Радул-беговица:
„Не ћу Бог ме, удовице Анђо!
"Не ћу брата женит' удовицом,
„Нит ћу брата појити водицом:
„Бунар вода свака главобољна,
„Удовица свака самовољна;
„Већ ћу брата женити дјевојком,
„И појити вином руменијем:
Од вина је лице руменије,
„У дјевојке срце веселије."

99

326.

Младожења с удовицом. Цвати, ружо, ти не гледај на ме; Ја сам ти се јунак оженио Удовицом, мојом неприликом; Кудгод иде, првог војна жали: „Први војно, прво добро моје! „Добро ти ми код тебе бијаше! „Рано легнем, а доцне устанем; „Кад ме будиш, у очи ме љубиш: Устан, срце, родило се сунце,

„Устала је наша стара мајка, „Двор помела и воде донела.

327.

99

Удовица момку неприлика (од Дубровника).

Порастао Лијер момче младо,
Според њега Ружа цавтијаше,
Мали Ружи Лијер говораше:

99

О за Бога, румена Ружице!

?

„Кад си расла, на што си гледала "Ал' на танку јелу поноситу? "Ал' на мога брата смишљајући? „Ал' на мене Лијер момче младо?” Ал' говори румена Ружица:

99

„Ни сам расла на бор гледајући, „Ни на твога брата смишљајући, "Нег на тебе Лијер момче младо. Али Лијер Ружи одговара: „Расти, Ружо, ти не гледај на ме; „Јер је мене оженила мајка,

99

, Удовицом неприликом мојом;
„Ја њу љубим, она мене не ће,
"Нег све жали првог господара:
„„А ох мене, прва срећо моја!
„„Док бијаше, добар ти бијаше.

99 99

328.

Удовица првог мужа жали (од Дубровника).

За јаде ме оженила мајка

С худом срећом, удовицом младом! Ја њу љубим, она мене не ће, Него жали првог господара: „А ох мене, прва срећо моја! „Док ми бјеше, добар ли бијаше! „Увечер ме рано лијегаше, „А у јутро доцна устајаше; „Кад ме ћаше будит', господаре, „У б'јело ме лице целиваше: ,,Устани се, моја душо драга!"" „А ти саде, худа срећо моја! „Доцна лежеш, рано ме устанеш, „Кад ме будиш, канџијом ме љубиш."

329.

Ушјеха удовици.

Удовичице, голубичице!

Не рони сузе, не квари лице,
Већ ајде за мном у моју земљу,
У моју земљу, там бисер роди,
Мајка га бере, у крило меће,
У крило меће, снаси га чува;
Кад милу снаху у двор доведе,
Да милој снаси на грло ниже.

330.

Смиљана и вијенац.

Смиљ Смиљана покрај воде брала, Набрала је недра и рукаве, Извила је три зелена венца: Једнога је себи оставила, Други својој другарици дала, А трећи је низ воду пустила, Па је њему тијо беседила: „Плови, плови, мој зелени венче! Те доплови до Ђурђева двора, „Па запитај Ђурђеву мајчицу: „Оћеш, мајко, оженити Ђурђа? „Не жени га младом удовицом, „Већ га жени лепотом девојком."

331.

Марино правдање
(од Дубровника).

Мајка Мару и бије и кара,
Бе је била од јутра до по дна;
Мара мајци плахо одговара:
„Мајко моја, на воду сам била,
Идућс воде цвијеће сам брала,
„Набрала сам скуце и рукавце,
Савила сам до четири ките."

99

9,

9,

,Кучко шћери, коме си их дала?" „Мајко моја, право ћу ти казат': „Једну киту милу брату моме,