351. Олеш жеља дјевојчина. Тужна јадна, да сам вода ладна! Ја би знала, гди би извирала : Украј Саве, украј воде ладне, Куд пролазе житарице лађе; Да ја видим моје мило драго, Цвати ли му ружа на корману, Вене ли му каранфил у руци, Што сам тужна у суботу брала, У недељу моме драгу дала. 352. Додијало се сједећи на прозору (од Дубровника). Већ се мене додијало 353. Драга брашими јавор. Да ја гледам низ море галије ; 354. Молишва дјевојчина (T*). Дјевојка је тихо говорила: Лепа Пава у ковиљу спава, , Њој се Раде кроз ковиље краде: ,, 99 99 Лепа Паво, даћу коња за те.”. „Лепи Раде, не ће браћа коња." „Лепа Паво, даћу себе за те.”— 356. Расшанак и клешва. Два се драга у селу гледала, 99 „Нек се жени, желила га мајка! „Њега мајка, а он девојака!" 357. Клешва на драгога и његове родитеље. Драг' се драгој на водици Фали: ,, Не би мио, као што си био. „Сад су мени двоји, троји јади: „Једни јади, жени ми се драги ; по) т. ј. у јесен, кад се највише жени и удаје. „Други јади, мојом другарицом; „Трећи јади, што таји од мене: „Да ме хоће у сватове звати, „Ја бих пошла и дар понијела: Свекру баби од свиле кошуљу, Свиле му се кости од болести! Што ме не шће за сина узети; А свекрви чембер и округу, Двоје ми се драго миловало: „Мене бабо другу испросио, ,, ,, И љепша је и боља од тебе, „Још дјевојка ситну књигу знаде. Али Мара одговара Јову: „А ти Јово, несуђење моје! „Моје срце већ не хаје за те, „Моје очи не гледају на те, ,Моја уста не љубе такога; Мене бабо за бољега дао, Баш у Млетке за Бојова сина; Ако ли ми томе не вјерујеш, „Сутра ће ми дјеверови доћи, „А прексутра остали сватови, "У твом двору конак учинити, „Уз пенџере барјак прислонити, Ти ћеш њима коње провађати, „А ја ћу ти млада говорити: „Хорјатине и хорјатски сине! Тако ли се коњи провађају „„И господа свати дочекују!” ,, ,, 99 Највећи 359. жалосш (Сарајевска). Сви дилбери, мог дилбера нема; |