Оиеш

92.

шади.

(из горњега приморја.)

Ливаде су урешене
Бјелим цвјетом и црвеним,
Млади Јово коња игра,
У ливаду копје мјери,
А вила га с горе гледа,
Вила Јову говорила:

„Што ливаду копјем мјериш?
„Но с обрни с десном страном,
„С десном страном пут истока,

,,

99

Бено дивно коло игра, „Ту је твоја вјереница, Сваким добром испуњена, „И ружицом од прољећа, „И грињицом од бисера." Јово вилу послушао,

Он с обрну с десном страном,

C

Десном страном пут истока, Ту находи ђевојчицу,

Милу своју вјереницу,
Сваким добром испуњена,
И ружицом од прољећа,
И грињицом од бисера ;
Он је фата за ручицу,
Пак је води мајци дома,
Путем јој је савјет дао:
„Што с’у мајке ти умјела,
„То при путу све остави;

„Моју мајку вјерно служи,
„Да се на те не потужи."

93.

Дием шада.

Повила се златна жица из ведра неба, Савила се милом куму у свил'на недра. То не била златна жица из ведра неба, Већ то била лепа Ружа од добра рода. Повила се златна жица из ведра неба, Савила се милом свекру у свил на недра То не била златна жица из ведра неба, Већ то била лепа Ружа од добра рода.

94.

Кад се вијенац савија.
(из горњега приморја).

Пасла Маре пауниће
И бијеле голубиће,
На дан перце узимала,
У в'јенац га увијала,
Првијенца даривала.

Пасла Маре пауниће
И бијеле голубиће,
На дан перце узимала,
У в'јенац га увијала,
Старог свата даривала.

Пасла Маре пауниће
И бијеле голубиће,
На дан перце узимала,
У в'јенац га увијала,
Два ђевера даривала

Пасла Маре пауниће
И бијеле голубиће,
На дан перце узимала
У в'јенац га увијала
Мила кума даривала

Пасла Маре пауниће
И бијеле голубиће,
На дан перце узимала,
У в'јенац га увијала,
Војводу је даривала

95.

Кад полазе на вјенчање.

(Рисанска).

Мајка Петра на вјенчање спрема, Она њему добре часе дава: „Све ти, синко, у час добар било! , Сретали те два Божја анђела,

99

Свети Петар и свети Никола, „Вазда теби у помоћи били, А у ови данас у најбољи!"

99

96

На свадби.

(из горњега приморја).

Што се сјаје преко Будве града?
Ал' је сунце, али јасан мјесец?
Нит' је сунце, нит' је јасан мјесец,
Него снаха међу ђеверима;
Пољевша је ружа од вијоле,
Како наша снаха од ђевера.

97.

Очеш шида,

поиу.

(Рисанска).

Попова брада
Три града ваља;
Бисерна брада,
Бисер се руни,
У чашу пада,
Свако ми зрнце
Дуката ваља.

И око и чело
Све ти било,

Свештениче,

Весело, весело!

98.

Онеш шада, куму.

У нашега милостива кума
На руци му златан голуб гуче;

Волим кума, негʼ златна голуба:
Голуб бити, па и одлетети,
А ја с кумом рујно вино пити.

99

Оиеш куму, кад свашови нијесу весели.

Мили куме, камо твоја вала?
Што се валиш од недеље дана,
Да покупиш момке и јунаке,
Да играју и певају за те?
Ни играше, ни певаше за те:
Напише се воде блатушине,
Попадоше, каʼ и орлушине.

100.

Оиеш на свадби, првијенцу.

(Рисанска).

Одвила се златна жица од ведра неба,
Савила се првијенцу око клобука;
То не била златна жица од ведра неба,
Већ то била добра срећа од мила Бога. *9)
Част да ти је, првијенче, и црвено вино!
Попиј и ту, и другу, да ти обје пробуду!

29) Мјесто „добра срећа од мила Бога” говори се и: снаха наша од добра рода. "