га ево овдје додати. Кад сватови с дјевојком већ хоће да полазе, онда, у Рисну, дјевери изведу дјевојку на молишву : сватови сазову Дјевојачке родитеље (или оне од кућана, који су јој мјесто њих) и осталу родбину, да јој даду добру молишву, па узевши велики колач, или, као што ондје кажу, сомун и на њему, на мјесту за то у мијешењу начињеноме, чашу вина, даду га најприје оцу, говорећи му: „Оче! дајте вашему ђетету до„бру ријеч, тако и вама Бог дао сваку добру „срећу!” Отац онда држећи колач с чашом у руци одговори: „Шћерце! да ти Бог да сва„ку добру срећу и свако добро, како бих и „сам себе рад!” Изговоривши ово, сркне мало вина из чаше; по том се колач с онакијем ријечима даде матери, која одговори овако: „Шћерце! Боже ти дај добру срећу! колико „шкрока поступила од твога рода до твога „дома, толико ти Бог дао добријех и срет„нијех часа!" А тако, од прилике, и браћа и остала родбина. И у Црној се гори, од прилике, овако даје дјевојци добра молитва, осим, што је онамо не даје само родбина, него и сватови, и најпослије дјевер попивши све вино, молишвену чашу да дјевојци, те је она остави у себе до вјенчања, а онда опет из ње пију, и по томсе са свијем њојзи даде, те је остави и чува. Но у Паштровићима се добра молитва даје још друкчије. Онамо дјевојка, док сватови још сједе за трпезом, клекне на прострте струке насред куће, па пружи од себе руке, на које јој натрпају малијех пушака и ножева, колико год држати може, а два засједе (или заставе) узму јој вео с главе, и држећи га раширена изнад ње један од њих говори: „Помози Бо„же, а намјери се велики добри час! Моја „сестрице! Бог ти дао мјесто порода девет „синовах и десету кћерцу за милост: два, „ка и два стари свата; два, ка' и два засје„де; два, каʼ и два првијенца; два, каʼ и два „ђевера; један добар и поштен, ка и твој „отац; а кћерца била добра и поштена, као „и твоја мајка!" *) Уза сваки овај благослов сватови вичу: „Амин!” Кад сватови већ устану да пођу, онда опет на кућноме прагу простру струке, и дјевојка клекнувши на њих, отац јој држећи у рукама букару вина овако даје добру молитву: „Помози Боже, а „намјери се велики добри час! Ајде с Богом, *) Ово се овако говори, макар мајка каква била : тако се кашто може догодити, да се гдјекоји уз ове ријечи и насмије у себи. 99 „моја кћерце! Из овога дома изљегла у добри „час, а у други дом уљегла у бољи час! Да „Бог да, моја кћерце! да ти креши и реу„ши *) свака твоја работа, како вода о божићу **), а лист и трава о Ђурђеву дне! „И да ти сваки твој брат и пријатељ завиди „на добро! И да ти у ови дом више поврат„ка не буде, већ ако гостом кад дођеш!" А тако је, од прилике, благослови и мати, а и свекар, кад онамо с њом дођу. 7) Све ове неједнакости само сам за то споменуо, да се зна, да ја то не одобравам, и да сам о томе мислио; али при оволикој, множини пјесама и поред болести моје главе и очију за сад се друкчије није могло учинити. Хвала Богу, кад сам Дочекао, да их и овако видим наштампане! Ако дочекам, да се` и осталијех овако опростим, онда ћу се избавити велике бриге; јер кад сам год на смрт морао помислити, прва ми је брига и жалост била: Шта ће бити од овијех пје *) т. j. расте и напредује. **) У нашијем крајевима, амо к истоку и к сјеверу, воде се зими замрзну и ослабе, али онамо, у жупноме приморју, гдје мјесто снијега пада киша, онда су нај јаче. сама и од осталијех мојијех рукописа? А камо страх и брига, што сам подносио, да их гдје у путу како не изгубим? 8) Имена ГГ. пренумеранта штампаће се у трећој књизи. 9) Друга књига биће овако исто ве лика, као и ова. У њој ће бити пјесме јуначке од најстаријих времена до пропасти царства и господства Српскога. Осим 46 пјесама овога реда из пређашњега изданија (т. ј. 38 из друге књиге, 14 из четврте, 2 из прве и 2 из треће) биће их готово толико на ново скупљенијех, које до сад нигда нијесу штампане: међу овима има их девет, понајвише побожнијех и особито митологичкијех, којима се не зна старина (у једној се од њих спомињу Дивови = bie Riefen); једна има о цару Дуклијану (Dioclecian), двије о цару Консшаншину, три о Силноме цару Стефану (Душану), четири о кнезу Лазару, осам о Марку Краљевићу, и тако даље о различнијем старјешинама народа нашега до Турске владе у нашијем земљама. У Бечу на мученике 1841. В. С. К. |