Srpske narodne pjesme, Volume 2U štampariji Jermenskoga manastira, 1862 |
Contents
| 36 | |
| 37 | |
| 38 | |
| 39 | |
| 40 | |
| 41 | |
| 42 | |
| 43 | |
| 44 | |
| 45 | |
| 46 | |
| 47 | |
| 366 | |
| 10 | |
| 11 | |
| 12 | |
| 13 | |
| 14 | |
| 15 | |
| 16 | |
| 17 | |
| 18 | |
| 19 | |
| 20 | |
| 21 | |
| 22 | |
| 23 | |
| 24 | |
| 25 | |
| 26 | |
| 27 | |
| 28 | |
| 50 | |
| 51 | |
| 52 | |
| 53 | |
| 54 | |
| 55 | |
| 56 | |
| 57 | |
| 58 | |
| 59 | |
| 60 | |
| 61 | |
| 62 | |
| 128 | |
| 130 | |
| 152 | |
| 164 | |
| 176 | |
| 178 | |
| 194 | |
| 203 | |
| 210 | |
| 226 | |
| 238 | |
| 259 | |
| 278 | |
| 484 | |
| 502 | |
| 504 | |
| 518 | |
| 525 | |
| 558 | |
Other editions - View all
Common terms and phrases
ага Ал Бе бесједио бијелу бијелу кулу бјеше Бог Бога боја брата брате браћо Брђани Већ ви виђе вино више вјеру војвода војводина војском војску га Гацку главе главу горе гору господара града граду Грахово даде дана двије добро дође дођоше Док Докле друга ђе Ђорђе Ево зулум их јунака капетана књаже књаза књига књиге књигу коња коње куле Кучи Лозницу Ма мајка мало ме Међу мене Мирко мој моја Морачу му нахије Него нема ни није ноге њега њему оба овако овце он оружје паде Пак паша Перо Перу Петар Петровића Пипери пише планину побратиме погибе пође попе посјекоше пред преко пуче пушка пушке равно рече ријеч Рудине руке Саво сад Све Сви свога седам село сина Скадру Скочи Срби срећа сунце тако тебе ти торину Требиња три Турака Турке Турци Турцима Турчина ће ћемо ћеш ћу удари ударити ударише уз учинио Хајде Цетиње Црногорци четири ш њима
Popular passages
Page 136 - Виш' Србије по небу ведроме, Да се Србљи на оружје дижу, Ал' се Србљи дигнут' не смједоше. ТреКу свеци вргоше прилику: Гром загрми на светога Саву 30 Усред зиме, кад му време није, Сину муња на часне вериге, Потресе се земља од истока,
Page 207 - коме стати нагледати, 345 Како Српске сабље сијевају, Мртве Турске главе зијевају! Ту не оста Србљин у дружини, Који Турске не одс'јече главе, Који по дв'је, који по четири, 350 Војводама ни броја не има. Сјече Турке од Рогаче Јанко, Што би Јанко Турак' оставио, Дочекује војвода Вуица;...
Page 189 - 'Бе с Турцима завргоше кавгу, „Триста Срба са седам хиљада: „Два Србина уд'риш' на педесет, „Четворица на стотину Турак', „Осморица на двјеста Турака. 235 „Бој чинише пуно и за млого, „Ја у дану пуно седам сата; „Све разбише Турке на буљуке. „Сташе Турци натраг узмицати, „Рањенике...
Page 260 - Нека знате, разбиКемо Турке. |„Не жалите праха ни олова, 165 |„У мене је за доста џебане: „Да ложимо три мјесеца дана, „Да ложимо, војску би гријали: „Џебане нам нестати не може." Стоји цика Српскијех пушака, 170 Јаук стоји око град' Турака; Црвен пламен свезан је за небо А од оне ватре...
Page 197 - Пак с Турцима рају завадисте, *И Турцима сада издадосте; „Што чините? да вас Бог убије! 70 „Што чините, јер се не бијете? „Не бијете, јал' се предајете?" Кад то чуо ЧупиНу Стојане, У руци му пуна чаша вина, Пуна му се чаша задесила, 75
Page 285 - Којано је обљевена златом Од јалмана до горњег нишана, На којој је тридес'т белензука, Све од чиста жеженога злата, 270 Паразлама од тридест дуката; На којој је до дванаес'т слова, Свако слово у крв' окаљено , На јуначко тело нам'јењено; Она бије сваку амајлију; 275 Па је Луко онда
Page 259 - притискоше: 120 Све је бијел чадор до чадора, Коњ до коња, јунак до јунака, Бојна копља кано чарна гора, Све с' вијају по пољу барјаци Кано мрки по небу облаци; 125 Товни коњи, а бијесни Турци, На алаје по
Page 137 - Па од јада сви седам дахија Начинише од стакла тепсију, Заграбише воде из Дунава, На Небојшу кулу изнесоше, Наврх куле вргоше тепсију, 60 У тепсију зв'језде поваташе, Да гледају небеске прилике, Што Ке њима бити до пошљетка.
Page 325 - Турци Видинлије, Сви пјешице граду побјегоше, Оставише распете шаторе, Оставише коње повезане, Пристављене кавене ибрике 390 И просуте сребрне Филџане; Ал' Србињи нагло ударише, Од појаса сабље повадише И у Турке јуриш учинише. Да је коме стати па гледати, 395 Како Српске сабље сијевају!...
Page 249 - Мехо. Далек' бјеше пред својом ордијом, На ^огату коњу виловноме: 175 Под њиме се ^огат помамио, Преко себе б'јелу пјену баца: Турчин носи сабљу у зубима, Па се Српској прикучује војсци; Да се Турчин Срба докопао, 180 Не би ни он главе изнесао,