Page images
PDF
EPUB

2.

Погибија Вука Мићуновића.

(из Црне горе.)

Полећеше два врана гаврана
Од Требиња од Херцеговине,
Прелећеше Жупу Корјенићку,
Прелећеше Грахово и Звршно,
Доклен тице на Црквице доше
На погледу од Котора града,
Па отолен те су полећеле,
Доклен к Рисну бијеломе доше,
Па отолен тице полећеше,

Доклен доше над Котором градом,
А кад тице над Котором доше,
Вијале се ижнад б’јела града:
Колико је у Котору кулах,
Ни на једну починут не хоће,
Већ на кулу Зана Грбљичића,
А на њу су починуле биле.
Од града их нико не виђаше,
Већ љубовца Зана Грбљичића,
Па тицама тако бесједила:
„Богу вама двије тице црне!

,

Откуд сте ми јутрос дораниле?

5

10

15

20

- Да ве није срећа донијела
„Од Требиња од Херцеговине?
Виђесте ли мога господара,
„Господара Грбљичића Зана ?
„Јели Зано хара” Корјениће,
„Како се је у град зафалио?
- Јели доста робља заробио?"
Ал бесједе двије тице црне:
„Ми смо јутрос тице дораниле
Од Требиња од Херцеговине,
- Виђели смо твога господара,
„Господара Грбљичића Зана,
Око њега двије бановине:

[ocr errors]

Црногорце и шњима приморце,
И Зано је хара' Корјениће,

И њихове куће попалио,
„И много је робље уФатио,
„На се опет с војском повратио,
„Повратио под Требињем градом.
,,Но да ти је видијети, кадо,

„ Свадише се два добра јунака

25

30

35

40

, Под Требињем градом бијелијем: - Завади се Ћеловић сердаре

45

С некаквијем с Виса капетаном, „Ко је бољи јунак од јунака.

[ocr errors]

, Бога моли 'Ћеловић сердаре,
„Да му пухне вијор од истока,
„Да се види, ко је јунак бољи!
-Бога моли, па га умолио,
„Те му пухну вијор од истока,

50

„И притиште тама под Требињем,
„Из те таме сијевају муње,
„Сијевају муње и громови,
„Који многе оцрнише мајке,
„Оцрнише, у црно завише,
„И љубовце у род опремише,

,,

,

И сестрице ражалише миле.

„Што ми кажу вијор од планинах,
„То не бјеше вијор од истока,
„Већ то бјеху соколови Турци;

А што кажу таму под Требињем,

„То не бјеше тама од сумрака,
„Веће тама од пушчаног праха:
„Ту се двије ударише војске,
„Ту се многа прољеваше крвца,
„Ма покличе Мићуновић-Вуче:

,

,

„А садеке моји соколови!

""Да Требињска врата саломимо.“ – „Па се загна Мићуновић-Вуче

На бијела врата од Требиња,

„За брњицу руком доватио,

,

И

у врата ногом ударио,

„Па погледа око себе Вуко,

55

60

65

70

„Ал' са Вуком ниђе нико нема,

75

„Но сва војска насред поља рамна,

„А сам Вуко на бијела врата.
„Каде Турци Вука видијеше,
Па на њега огањ оборише,
„Тако Вуку лоша срећа била,
„Пуче пушка од Клобука Зука,

80

[ocr errors]

„И погоди Мићуновић-Вука,
«Обје му је ноге саломила,
«Паде Вуче на бијела врата,
- На бијела врата од Требиња,
-Па покличе грлом бијелијем:
- Хај ђе си ми Поповић-Иване!
- „Погибе ти Мићуновић-Вуче
На бијела од Требиња врата,
- - Но уграби Вука рањенога.“ “
- Зато Иван не обраћа главе,
Е је мука унијети Вука;
„Опет кличе Мићуновић-Вуче
„По имену Жутковића Тоша:
- - Хај ђе си ми Тошо Жутковићу!
-Уграби ме с вратах од Требиња. «
За то Тошо не обраћа главе,
Е је страшно и гледати врата
- А камоли унијети Вука!
-Но се добар јунак находио,
- Добар јунак Ћеловић сердаре,
„Па се загна на Требињска врата,
„Те уграби Мићуновић-Вука,
- Довати га на плећи јуначке,
-Па побјеже пољем испод града,
„Нањ пуцају пушке и лубарде,
„Ал му тако Бог и срећа дала,
-Те јуначки уграбио Вука,
„Донесе га јунак под шатором,
„Под шатором Петровић-владике.
„Ма се загна Поповић-Иване

85

90

95

100

105

110

,

,,

[ocr errors]

„И по пољу поћера Турчина, .

Е се стави, уједе га гуја,

„Е се бјеше Иван зафалио

„Пред владиком и пред ђенералом, 115 Да ће жива уФатит' Турчина,

„Ма се клетви Туре не даваше,

„Но извади двије пушке мале, „Па објема живи огањ даје,

Те погоди Поповић-Ивана, „Паде Иван у зелену траву, „На њега се Туре загонило, „Те да би му окинуло главу, «Мага не да соко тица сива, „Кустодија Марко барјактаре, Но на Туре загон учинио;

[ocr errors]

,

„Кад видије оно Туре зорно, „Да ће њега Марко изгубити, „Па побјеже преко поља рамна. , А кад Марко на Ивана дође, „Довати га на плећи јуначке, „Па побјеже преко поља рамна, "Ал' сусрете Станишића Јова. „Па га Јову на плећима даје, „А Марко се натраг повратио, „Да би оно Туре погубио. „А кад виђе Туре Херцеговче, „На Марка је коња нагонило, Па извади двије пушке мале, „Донесе их до очих јунаку, „Да би њему очи извадио;

120

125

130

135

140

« PreviousContinue »