-Али Туре обје превариле, , , Свакојега правога Србина!"" „Па и опет говори владика: 145 150 155 160 165 170 ,, 7, Овакога сивога сокола. - „Још Српкиња породила није , Бог му дао души спасеније! 3. 175 Поа Црногорац и Вук Копривица.') Вино пију млади Црногорци 1) Нека се нико не чуди што се овдје Срби једнога закона бију између себе: Бањани се и сад броје у Турску државу, а отприје су морали с Турцима ударати на Црну гору и бранити се од Црногораца, као што су и Црногорци четујући онда по Турској слабо разликовали имање хришћанско од Турскога. Тако и у првој пјесми ове књиге „од Тупана Панто“ (опет Бањанин) није само говорио Ћоровићу Осману да Батрића нипошто не пушта жива, него га је још и убио сам. 2) Гледај послије код стиха 94. И до њега попе Црногорче, 5 7 . Да добави Копривицу Вука, и 5 10 15 20 25 30 „Да ћеш дати, што си говорио? , , Да добавим Копривицу Вука „У Ружицу у бијелу цркву.” Проговара попе Црногорче: „Истина је, млада Црногорко! „И још ћу ти више поклонити, „Црногорко! нег' сам говорио. Кад то зачу млада Црногорка, Баци чашу из деснице руке, Па довати дивит и хартију, И начини једну ситну књигу, Те је шаље Копривици Вуку: „О мој куме, Копривица Вуче! Кумим тебе Богом истинијем „И нашијем светијем Јованом, „Ходи мене славној гори Црној, „Да ми крстиш у бешици сина „У Ружици у бијелој цркви. Оде књига у Бањане равне На кољено Копривици Вуку. Гледа књигу Копривица Вуче, А прољева сузе од очију. Гледа њега мати остарјела, Она пита Копривицу Вука: „О мој сине, Копривица Вуче! „Откле књига? Огњем изгорјела! Те је чатиш с' сузам од очију?” Проговори Копривица Вуче: „Књига, мати, из Цетиње равне, „А од снахе Црногорског кнеза, , 35 40 45 50 55 60 - Да ја идем на крштено кумство „У Ружицу у бијелу цркву; „Ваља држат' чедо на рукама, -Да га крсти попе Црногорче; -Знаш ли, попу што сам учинио? „Девет сам му брата погубио, -Хоће попе мене погубити; „Зло је поћи, а горе не поћи.“ Вели њему мати остарјела: „Не бој ми се, Копривица Вуче! -Ти имадеш девет мили брата, -Ти поведи девет браћинаца, - Ако тебе до невоље буде, „Нека ти се у невољи нађу.“ Проговори Копривица Вуче: - Моја мати, јадна разговора! - Да погине девет браћинаца, - Да остане девет удовица, - Да закука девет кукавица „На нашему двору бијеломе, -Лакше мене пребољет једнога. “ Па с' опреми Копривица Вуче, Опреми се штогођ љепше може, Сав у срму и у чисто злато, Око паса двије Даницкиње, О појасу мача зеленога, Па узима дуга џевердана, Па он оде у подрум ђогату, Свом ђогату потеже колане, Па се њему на рамена баци, |