-Али Туре обје превариле, - Те му добру главу искобиле. - А кад виђе Марко барјактаре, Скочи јунак ка и соко сиви, -За Фузду му коња уфатио, - Оном другом за грло Турчина, Обали га низ коња дората, -Па му веже руке наопако, Поведе га низ поље широко, - Дарова га Марко ђенералу, - А он њему од злата медаљу, Да се Марко међу браћом дичи. „Слушај госпо велике жалости: Пита сву ноћ Мићуновић-Вуче -За Његуша Поповић-Ивана, Хоће ли му испанути душа, „Иван пита, умрије ли Вуко, - Док објема испанула душа, Питајући један за другога. , Кад умрије Мићуновић-Вуче, Сва за Вуком заплакала војска, И сву војску на жалост окрену
- А највише свога господара, - Господара Петровић-владику,
- Па овако говори владика: А ох Вуче, мој соколе сиви! 7,А ох Вуче, златна перјанице , Свакојега правога. Србина!" ” „Па и опет говори владика: „Слушајте ме, браћо Црногорци!
„Овакога сивога сокола „„Још Српкиња породила није „Од Косова ни приђе Косова.“ и Тако ти се преселио Вуче, Бог му дао души спасеније! Нама, браћо, здравље и весеље!
Пои Црногорац и Вук Копривица.')
Вино пију млади Црногорци У Цетињи) усред горе Црне, Међу њима Црногорски кнеже,
1) Нека се нико не чуди што се овдје Срби једнога закона бију између себе: Бањани се и сад броје у Турску државу, а отприје су морали с Турцима ударати на Црну гору и бранити се од Црногораца, као што су и Црногорци четујући онда по Турској слабо разликовали имање хришћанско од Турскога. Тако и у првој пјесми ове књиге „од Тупана Панто“ (опет Бањанин) није само говорио Ћоровићу Осману да Батрића нипошто не пушта жива, него га је још н убно сам.
2) Гледај послије код стиха 94.
И до њега попе Црногорче, Служи вино млада Црногорка, Мила снаха Црногорског кнеза. Када су се накитили вина, Проговара попе Црногорче: - Дал' је мајка родила јунака, - Дал' секуна брата одњијала
Без бешике у бијелу крилу „И мушкијем опасала пасом - И јуначким довикала гласом, - Да отиде у Бањане равне, - Да добави Копривицу Вука, - Ја ли жива, ја ли мртву главу? - Дао бих му хиљаду дуката И од главе калпак и челенку, С мојих плећа зелену доламу; - Дао бих му токе и јечерму, - Дао бих му ковче и чакшире, - Дао бих му двије пушке мале, . Што ваљају стотину дуката; - Дао бих му мача зеленога,
- Дао бих му дуга џевердана. Сви јунаци ником поникоше, И у црну земљу погледаше, Како расте трава на увојке, Као дојке у младе ђевојке; Ал не гледа млада Црногорка, Златну чашу држи у рукама, Па говори попу Црногорцу : „Је л' истина, попе Црногорче!
Да ћеш дати, што си говорио, "Да добавим Копривицу Вука У Ружицу у бијелу цркву." Проговара попе Црногорче: „Истина је, млада Црногорко! „И још ћу ти више поклонити, „Црногорко! нег' сам говорио." Кад то зачу млада Црногорка, Баци чашу из деснице руке, Па довати дивит и хартију, И начини једну ситну књигу, Те је шаље Копривици Вуку:
О мој куме, Копривица Вуче! "Кумим тебе Богом истинијем „И нашијем светијем Јованом, „Ходи мене славној гори Црној, „Да ми крстиш у бешици сина „У Ружици у бијелој цркви. Оде књига у Бањане равне На кољено Копривици Вуку. Гледа књигу Копривица Вуче, А прољева сузе од очију. Гледа њега мати остарјела, Она пита Копривицу Вука: ,0 мој сине, Копривица Вуче! „Откле књига? Огњем изгорјела! „Те је чатиш с' сузам од очију?" Проговори Копривица Вуче: Књига, мати, из Цетиње равне, А од снахе Црногорског кнеза,
- Да ја идем на крштено кумство - У Ружицу у бијелу цркву; Ваља држат чедо на рукама, - Да га крсти попе Црногорче; „Знаш ли, попу што сам учинио? , Девет сам му брата погубио, „Хоће попе мене погубити; Зло је поћи, а горе не поћи.“ Вели њему мати остарјела: , Не бој ми се, Копривица Вуче! - Ти имадеш девет мили брата, „Ти поведи девет браћинаца, Ако тебе до невоље буде, „Нека ти се у невољи нађу.“ Проговори Копривица Вуче: - Моја мати, јадна разговора! Да погине девет браћинаца, - Да остане девет удовица,
- Да закука девет кукавица На нашему двору бијеломе,
- Лакше мене пребољет једнога. “ Па с опреми Копривица Вуче, Опреми се штогођ љепше може, Сав у срму и у чисто злато, Око паса двије Даницкиње, О појасу мача зеленога, Па узима дуга џевердана, Па он оде у подрум ђогату, Свом ђогату потеже колане, Па се њему на рамена баци,
« PreviousContinue » |