-Али Туре обје превариле,
- Те му добру главу искобиле.
- А кад виђе Марко барјактаре,
Скочи јунак ка и соко сиви,
-За Фузду му коња уфатио,
- Оном другом за грло Турчина,
Обали га низ коња дората,
-Па му веже руке наопако,
Поведе га низ поље широко,
- Дарова га Марко ђенералу,
- А он њему од злата медаљу,
Да се Марко међу браћом дичи.
„Слушај госпо велике жалости:
Пита сву ноћ Мићуновић-Вуче
-За Његуша Поповић-Ивана,
Хоће ли му испанути душа,
„Иван пита, умрије ли Вуко,
- Док објема испанула душа,
Питајући један за другога.
, Кад умрије Мићуновић-Вуче,
Сва за Вуком заплакала војска,
И сву војску на жалост окрену
- А највише свога господара,
- Господара Петровић-владику,
- Па овако говори владика:
А ох Вуче, мој соколе сиви!
7,А ох Вуче, златна перјанице
, Свакојега правога. Србина!" ”
„Па и опет говори владика:
„Слушајте ме, браћо Црногорци!
„Овакога сивога сокола
„„Још Српкиња породила није
„Од Косова ни приђе Косова.“ и
Тако ти се преселио Вуче,
Бог му дао души спасеније!
Нама, браћо, здравље и весеље!
Пои Црногорац и Вук Копривица.')
Вино пију млади Црногорци
У Цетињи) усред горе Црне,
Међу њима Црногорски кнеже,
1) Нека се нико не чуди што се овдје Срби једнога закона бију између себе: Бањани се и сад броје у Турску државу, а отприје су морали с Турцима ударати на Црну гору и бранити се од Црногораца, као што су и Црногорци четујући онда по Турској слабо разликовали имање хришћанско од Турскога. Тако и у првој пјесми ове књиге „од Тупана Панто“ (опет Бањанин) није само говорио Ћоровићу Осману да Батрића нипошто не пушта жива, него га је још н убно сам.
2) Гледај послије код стиха 94.
И до њега попе Црногорче,
Служи вино млада Црногорка,
Мила снаха Црногорског кнеза.
Када су се накитили вина,
Проговара попе Црногорче:
- Дал' је мајка родила јунака,
- Дал' секуна брата одњијала
Без бешике у бијелу крилу
„И мушкијем опасала пасом
- И јуначким довикала гласом,
- Да отиде у Бањане равне,
- Да добави Копривицу Вука,
- Ја ли жива, ја ли мртву главу?
- Дао бих му хиљаду дуката
И од главе калпак и челенку,
С мојих плећа зелену доламу;
- Дао бих му токе и јечерму,
- Дао бих му ковче и чакшире,
- Дао бих му двије пушке мале,
. Што ваљају стотину дуката;
- Дао бих му мача зеленога,
- Дао бих му дуга џевердана.
Сви јунаци ником поникоше,
И у црну земљу погледаше,
Како расте трава на увојке,
Као дојке у младе ђевојке;
Ал не гледа млада Црногорка,
Златну чашу држи у рукама,
Па говори попу Црногорцу :
„Је л' истина, попе Црногорче!
Да ћеш дати, што си говорио, "Да добавим Копривицу Вука У Ружицу у бијелу цркву." Проговара попе Црногорче: „Истина је, млада Црногорко! „И још ћу ти више поклонити, „Црногорко! нег' сам говорио." Кад то зачу млада Црногорка, Баци чашу из деснице руке, Па довати дивит и хартију, И начини једну ситну књигу, Те је шаље Копривици Вуку:
О мој куме, Копривица Вуче! "Кумим тебе Богом истинијем „И нашијем светијем Јованом, „Ходи мене славној гори Црној, „Да ми крстиш у бешици сина „У Ружици у бијелој цркви. Оде књига у Бањане равне На кољено Копривици Вуку. Гледа књигу Копривица Вуче, А прољева сузе од очију. Гледа њега мати остарјела, Она пита Копривицу Вука: ,0 мој сине, Копривица Вуче! „Откле књига? Огњем изгорјела! „Те је чатиш с' сузам од очију?" Проговори Копривица Вуче: Књига, мати, из Цетиње равне, А од снахе Црногорског кнеза,
- Да ја идем на крштено кумство
- У Ружицу у бијелу цркву;
Ваља држат чедо на рукама,
- Да га крсти попе Црногорче;
„Знаш ли, попу што сам учинио?
, Девет сам му брата погубио,
„Хоће попе мене погубити;
Зло је поћи, а горе не поћи.“
Вели њему мати остарјела:
, Не бој ми се, Копривица Вуче!
- Ти имадеш девет мили брата,
„Ти поведи девет браћинаца,
Ако тебе до невоље буде,
„Нека ти се у невољи нађу.“
Проговори Копривица Вуче:
- Моја мати, јадна разговора!
Да погине девет браћинаца,
- Да остане девет удовица,
- Да закука девет кукавица
На нашему двору бијеломе,
- Лакше мене пребољет једнога. “
Па с опреми Копривица Вуче,
Опреми се штогођ љепше може,
Сав у срму и у чисто злато,
Око паса двије Даницкиње,
О појасу мача зеленога,
Па узима дуга џевердана,
Па он оде у подрум ђогату,
Свом ђогату потеже колане,
Па се њему на рамена баци,
|