Page images
PDF
EPUB

145

150

155

„Али Type обје превариле, -Те му добру главу искобиле. „А кад виђе Марко барјактаре, „Скочи јунак ка” и соко сиви, -За Фузду му коња уФатио, -Оном другом за грло Турчина, -0бали га низ коња дората, -Па му веже руке наопако, Поведе га низ поље широко, -Дарова га Марко ђенералу, А он њему од злата медальy, „Да се Марко међу браћом дичи. - Слушај госпо велике жалости: „Пита сву ноћ Мићуновић-Вуче За Његуша Поповић-Ивана, Хоће ли му испанути душа, „Иван пита, умрије и Вуко, -Док објема испану-ма душа, „Питајући један за другога. „Кад умрије Мићуновић-Вуче, „Сва за Вуком заплакала војска, И сву војску на жалост окрену „А највише свога господара, „Господара Петровић-владику, „Па овако говори владика:

А ох Вуче, мој соколе сиви! A ox Вуче, златна перјанице „ „Свакојега правога Србина!” » „Па и опет говори владика: „Слушајте ме, браћо Црногорци!

160

165

170

Од

Овакога сивога сокола.
„Још Српкиња породила није

Косова ни приђе Косова.
Тако ти се преселио Вуче,
Бог му дао души спасеније!
Нама, браћо, здравље и весеље!

175

3.

Поа Црногорац и Вук Копривица.')

Вино пију млади Црногорци
У Цетињи?) усред горе Црне,
Међу њима Црногорски кнеже,

1) Нека се нико не чуди што се овдје Срби једнога за

кона бију између себе: Бањани се и сад броје у Турску државу, а отприје су морали с Турцима ударати на Црну Гору и бранитн се од Црногораца, као што су и Црногорци четујући онда по Турској слабо раз

нмање хришћанско од Турскога. Тако и у првој пјесми ове књиге „од Тупана Панто“ (опет Бањанин) није само говорио Коровићу Осману да Батрића нипошто не пушта жива, него га је још н

убио сам. 2) Гледај послије код стиха 94.

ликовали

5

10

15

И

до њега попе Црногорче, Служи вино млада Црногорка, Мила снаха Црногорског кнеза. Када су се накитили вина, Проговара попе Црногорче: Дал' је мајка родила јунака, Дал' секуна брата одњијала „Без бешике у бијелу крилу „И мушкијем опасала пасом „И јуначким довикала гласом, „Да отиде у Бањане равне, „Да добави Копривицу Вука, „Ја ли жива, ја ли мртву главу ? -Дао бих му хиљаду дуката „И од главе калпак и челенку, „С мојих плећа зелену доламу; -Дао бих му токе и јечерму, -Дао бих му ковче и чакшире, Дао бих му двије пушке мале, „Што ваљају стотину дуката; „Дао бих му мача зеленога, -Дао бих му дугa цeвeрдана.” Сви јунаци ником поникоше, и

у црну земљу погледаше, Како расте трава на увојке, Као дојке у младе ћевојке; Ал' не гледа млада Црногорка, Златну чашу држи у рукама, Па говори попу Црногорцу : „Је л' истина, попе Црногорче!

20

25

30

[ocr errors]

35

[ocr errors]

40

[ocr errors]
[merged small][ocr errors]

„Да ћеш дати, што си говорио?
„Да добавим Копривицу Вука
„У Ружицу у бијелу цркву.”
Проговара попе Црногорче:
„Истина је, млада Црногорко!
„И још ћу ти више поклонити,
„Црногорко! нег' сам говорио.
Кад то зачу млада Црногорка,
Баци чашу из деснице руке,
Па довати дивит и хартију,
и начини једну ситну књигу,
Те је шаље Копривици Вуку:

О мој куме, Копривица Вуче!
„Кумим тебе Богом истинијем
„И нашијем светијем Јованом,
Ходи мене славној гори Црној,
„Да ми крстиш у бешици сина
„У Ружици у бијелој цркви.”
Оде књига у Бањане равне
На кољено Копривици Вуку.
Гледа књигу Копривица Вуче,
А прољева сузе од очију.
Гледа њега мати остарјела,
Она пита Копривицу Вука:
О мој сине, Копривица Вуче!
„Откле књига? Огњем изгорјела!

Те је чатиш с сузам од очију?”
Проговори Копривица Вуче:
„Књига, мати, из Цетиње равне,
А од снахе Црногорског кнеза,

[ocr errors]

50

55

[ocr errors]

60

65

70

[ocr errors]

75

„Да ја идем на крштено кумство
„У Ружицу у бијелу цркву;
„Ваља држат чедо на рукама,
- Да га крсти попе Црногорче;
Знаш ли, попу што сам учинио?
„Девет сам му брата погубио,
„Хоће попе мене погубити;
„Зло је поћи, а горе не поћи.“
Вели њему мати остарјела:
Не бој ми се, Копривица Вуче!
„Ти имадеш девет мили брата,
„Ти поведи девет браһинаца,
„Ако тебе до невоље буде,
Нека ти се у невољи нађу.“
Проговори Копривица Вуче:
„Моја мати, јадна разговора!
„Да погине девет браһинаца,
- Да остане девет удовица,
„Да закука девет кукавица
„На нашему двору бијеломе,
„Лакше мене пребољет' једнога. –
Па с опреми Копривица Вуче,
Опреми се штогоћ љепше може,
Сав у срму и у чисто злато,
Око паса двије Даницкиње,
О појасу мача зеленога,
Па узима дуга цeвeрдана,
Па он оде у подрум ђогату,
Свом ђогату потеже колане,
Па се њему на рамена баци,

80

85

90

« PreviousContinue »