Page images
PDF
EPUB

-Али Туре обје превариле,
-Те му добру главу искобиле.
- А кад виђе Марко барјактаре,
- Скочи јунак ка' и соко сиви,
-За Фузду му коња уФатио,
. Оном другом за грло Турчина,
-Обали га низ коња дората,
-Па му веже руке наопако,
. Поведе га низ поље широко,
-Дарова га Марко ђенералу,
- А он њему од злата медаљу,
- Да се Марко међу браћом дичи.
- Слушај госпо велике жалости:
„Пита Сву ноћ Мићуновић-Вуче
-За Његуша Поповић-Ивана,
-Хоће ли му испанути душа,
-Иван пита, умрије ли Вуко,
- Док објема испанула душа,
Питајући један за другога.
„Кад умрије Мићуновић-Вуче,
, Сва за Вуком заплакала војска,
, И сву војску на жалост окрену
- А највише свога господара,
„Господара Петровић-владику,
, Па овако говори владика:
„ „А ох Вуче, мој соколе сиви!
- А ох Вуче, златна перјанице

,

, Свакојега правога Србина!""

„Па и опет говори владика:

[ocr errors][merged small]

145

150

155

160

165

170

,, 7,

Овакога сивога сокола.

- „Још Српкиња породила није
„ „Од Косова ни приђе Косова.“ и
Тако ти се преселио Вуче,

,

Бог му дао души спасеније!
Нама, браћо, здравље и весеље!

3.

175

Поа Црногорац и Вук Копривица.')

Вино пију млади Црногорци
У Цетињи?) усред горе Црне,
Међу њима Црногорски кнеже,

1) Нека се нико не чуди што се овдје Срби једнога закона бију између себе: Бањани се и сад броје у Турску државу, а отприје су морали с Турцима ударати на Црну гору и бранити се од Црногораца, као што су и Црногорци четујући онда по Турској слабо разликовали имање хришћанско од Турскога. Тако и у првој пјесми ове књиге „од Тупана Панто“ (опет Бањанин) није само говорио Ћоровићу Осману да Батрића нипошто не пушта жива, него га је још и убио сам.

2) Гледај послије код стиха 94.

И до њега попе Црногорче,
Служи вино млада Црногорка,
Мила снаха Црногорског кнеза.
Када су се накитили вина,
Проговара попе Црногорче:
- Дал' је мајка родила јунака,
Дал' секуна брата одњијала
Без бешике у бијелу крилу
-И мушкијем опасала пасом
-И јуначким довикала гласом,
-Да отиде у Бањане равне,
„Да

5

7

[ocr errors]

. Да добави Копривицу Вука,
-Ја ли жива, ја ли мртву главу?
- Дао бих му хиљаду дуката
.И од главе калпак и челенку,
С мојих плећа зелену доламу;
-Дао бих му токе и јечерму,
- Дао бих му ковче и чакшире,
-Дао бих му двије пушке мале,
Што ваљају стотину дуката;
- Дао бих му мача зеленога,
-Дао бих му дуга џевердана.”
Сви јунаци ником поникоше,

и
у црну земљу погледаше,
Како расте трава на увојке,
Као дојке у младе ђевојке;
Ал' не гледа млада Црногорка,
Златну чашу држи у рукама,
Па говори попу Црногорцу:
-Је лʼ истина, попе Црногорче!

5

10

15

20

25

30

„Да ћеш дати, што си говорио?

[ocr errors]

,

,

[ocr errors]

Да добавим Копривицу Вука „У Ружицу у бијелу цркву.” Проговара попе Црногорче: „Истина је, млада Црногорко! „И још ћу ти више поклонити, „Црногорко! нег' сам говорио. Кад то зачу млада Црногорка, Баци чашу из деснице руке, Па довати дивит и хартију, И начини једну ситну књигу, Те је шаље Копривици Вуку: „О мој куме, Копривица Вуче! Кумим тебе Богом истинијем „И нашијем светијем Јованом, „Ходи мене славној гори Црној, „Да ми крстиш у бешици сина „У Ружици у бијелој цркви. Оде књига у Бањане равне На кољено Копривици Вуку. Гледа књигу Копривица Вуче, А прољева сузе од очију. Гледа њега мати остарјела, Она пита Копривицу Вука: „О мој сине, Копривица Вуче! „Откле књига? Огњем изгорјела! Те је чатиш с' сузам од очију?” Проговори Копривица Вуче: „Књига, мати, из Цетиње равне, „А од снахе Црногорског кнеза,

,

35

40

45

50

55

60

- Да ја идем на крштено кумство „У Ружицу у бијелу цркву; „Ваља држат' чедо на рукама, -Да га крсти попе Црногорче; -Знаш ли, попу што сам учинио? „Девет сам му брата погубио, -Хоће попе мене погубити; „Зло је поћи, а горе не поћи.“ Вели њему мати остарјела: „Не бој ми се, Копривица Вуче! -Ти имадеш девет мили брата, -Ти поведи девет браћинаца, - Ако тебе до невоље буде, „Нека ти се у невољи нађу.“ Проговори Копривица Вуче: - Моја мати, јадна разговора! - Да погине девет браћинаца, - Да остане девет удовица, - Да закука девет кукавица „На нашему двору бијеломе, -Лакше мене пребољет једнога. “ Па с' опреми Копривица Вуче, Опреми се штогођ љепше може, Сав у срму и у чисто злато, Око паса двије Даницкиње, О појасу мача зеленога, Па узима дуга џевердана, Па он оде у подрум ђогату, Свом ђогату потеже колане, Па се њему на рамена баци,

[blocks in formation]
« PreviousContinue »