"Не ће имат' ко језан учити; И с коњскијем плочам задирали, Из клина ће проникнути трава, 99 Друмови ће пожељет Турака, 155 160 165 Ни он не зна с књигом бесједити, 170 „ Сваки данак а све по пет пута, Не брин'те се нама дахијама: Док је нама здравља и памети, И док нам је Биоградског града, „Ми смо кадри управити градом, "Око града сиротињом рајом. „Кад краљеви на нас војштит' не ће, „Како ће нам раја досадити, Кад нас има у седам дахија, 175 180 У свакога по магаза блага? - Каква блага? Све мека дуката, - А све пуста блага лежећега; - У нас, браћо, четири дахије, „Аганлије и Кучук-Алије, „И у мене и Мула-Јусуфа, „У свакога има пуста блага -Небројена по двије магазе; - Нас четири када устанемо, - Устанемо на ноге лагане, རལ - А магазе с благом отворимо, Кроз нашије седамн'ест нахија, „Исјећ ћемо све Српске кнезове, - Све кнезове, Српске поглавице, И кметове, што су за потребе, И попове Српске учитеље, - Само луду ђецу оставити, སུ Луду ђецу од седам година, „И добро ће Турке послужити. 185 190 195 200 205 210 Из Ландова села маленога, "Он је паша, а је сам субаша; „И Станоја кнеза из Зеока, „Он је паша, а ја сам субаша. - Док погубим Стеву Јаковљева "Из Лијевча гн'језда хајдучкога, 97 Он је паша, а ја сам субаша; И Јована кнеза из Крснице. „Док погубим до два Чарапића „Из потока Бјелог од Авале, Кој су кадри на Врачар изићи, Он је' паша, а ја сам субаша. 99 Од бијела града Варадина, „И оружје, што је за потребе, „Он пашује, а ја субашујем. Док погубим Ђорђија Гузоњу „И његова брата Арсенија „Из лијепа села Жељезника, „Кој је кадар Топчидер затворит'; Док погубим протопопа Марка ,, Из лијепа села Остружнице, 215 220 225 230 235 240 „ Он је паша, а ја сам субаша. 245 "9 „Око себе рају сјетовати, А кад Турчин стане умирати, „А он виче на своје хајдуке: „Море, слуге! тамо пашче бац’те, „„Ђе му гавран кости наћи не ће. А кад нама порезу донесе, „Под оружјем на диван изиђе, Десну руку на јатаган метне, „А лијевом порезу додаје:" Мемед-ага, ето ти порезе, Сиротиња те је поздравила, Више теби давати не може. 99 99 255 260 265 270 Ја порезу започнем бројити, А он на ме очима стријеља: ,,Мемед-ага! зар ћеш је бројити? Та ја сам је једном избројно.”” „А ја више бројити не смијем, "Већ порезу украј себе бацим, Једва чекам, да се скине б’једа, Јер не могу да гледам у њега; Он је паша, а ја сам субаша. Док погубим кнеза Грбовића „Из лијепа села Мратишића, Он је паша, а ја сам субаша. "Док погубим и Алексу кнеза „Из лијепа села Бранковине, „И Јакова брата Алексина: ,Цар и ћесар кад се завадише, Код һесара обрштери бише, „И носише од злата кашкете, 275 280 285 290 295 300 |