„Како ли ћу воде нанијети?

, Сви питају, куд је Крсман ош'о, „А ја јадна казати не смијем.

Јуче су се пушке испуцале,

Сву је Мачву тама попанула: , Није тама ода зла времена, - Ни година, што родити не ће, „Већ је тама од пра' пушчанога.” Ал бесједе двије тице вране: "О госпођо, Крсманова љубо! „Ради бисмо добре казат' гласе, Не можемо, већ каконо јесте: Ми смо јутрос са Цера планине,

„А јуче смо ваздан почивали

На бијелој цркви Чокешини; "Виђели смо Аџи-Костантина, „Костантина, славна игумана, "Бе Србиње јунак причешћује Без канона и без испов'једи: „Јер Србиње на бој опремаше, Заклиње их крстом и законом, „Да брат брата у боју не изда; „И видли смо Ћурчју арамбашу С његовије триста и три друга, Који чува страже од Турака,

Да не буде робља од Поцерја;

„И видели смо Ваљевца Јакова,
"У Јакова није млого војске,
„Нема више већ триста Србова,
„И
"И четири с њиме арамбаше:

40

45

50

55

60

65

„До два брата, два Недића млада:
„Димитрије и с њим Глигорије;
„Треће бјеше Дамњан Кутишанац,
А четврто Дамњановић Панто;

Сва

четири јесу једнолика,

- Једног раста а једног погледа,
, Једне ћуди а једне помисли;
„На њима је рухо једнолико:

Чиста свила до земље спушћена,
А кадифа у краћем скројена,

- Све оружје у злато облито,
Ꭹ рукама пушке једнолике,

- Једног арча, од дванаест драма,
На глави им капе кадифлије,
Златне ките бију по појасу;
„Јадној мајци, сви ти су једнаци!
„Када дође Ваљевац Јакове,

Када дође и доведе војску,

„Под Јаковом Крсман коња прими,
„Добра коња крилата ђогата;
- Како дође Ваљевац Јакове,
-Како дође и доведе војску,
Те се Јаков саста са Ћурчијом,
- У образ се они пољубише,
"Ал' за здравље питат се не ћеше,
Веће одма кавгу заметнуше:
Вако рече Ћурчја арамбаша:
„Та Јакове, Српски комендате!
,,Оћеш, болан, више довест' војске?
"Ако л' не ћеш више довест војске,

70

75

80

85

90

95

„„Ја се први с Турци бити нећу: ,„Јер ја нисам дрво врбовина,

Кад посјеку, да с’омладит' могу, „Па да будем врба, к'о и била, Већ Ћурчија горски арамбаша, ,,Кад посјеку, омладит' се не ћу; ,,Ја сам јунак душу огр'јешио

И уз часне посте омрсио,

„У Љешници три ноћи ноћио, И три дана по њојзи одио,

, Док сам Турску уводио војску, С Турцима сам мрсно вечерао,

Вечерао мрсно и ручао,

С Турцима сам иш'о у џамију,

100

105

110

Турски клањам, Српски Бога молим;
У Турака млого има војске:

Седам хиљад и триста Турака,

„И пред војском до два серашћера:

, Дервиш-ага из града Зворника, „„Ножин-ага од села Маоче; "Па сам чуо, што говоре Турци: „Турци веле, да Поцерје робе, - Да запале цркву Чокешину, Да погубе Аџи-Константина. "Ал' бесједи Ваљевац Јакове: ,,Ти Ћурчија, један пржибабо! „„Ни стари ти четовали нису,

„ „Већ чували краве по Сријему 13).

115

120

125

13) Ћурчија је био родом из Сријема из села Босута.

бабе пржит

,,Ласно ти је море
„У поноћи, кад нико не види,
„Ал' је мучно мејдан дијелити
„У по подне св’јету на видику:
„„Не ћу, море, више купит' друштва,
„С ово брата дочекаћу Турке".
„Истом они у ријечи бише,
„Кренуше се Турци из Љешнице:
„Бубњи бију, а свирале свире,
Сва се земља испод Цера тресе,
, Право Турци иду Чокешини.
Кад то виђе Ћурч’ја арамбаша,
Он докопа пушку по средини,
, Обазре се, рече три ријечи:
,,Моја браћо, до триста другова!

Ко ће са мном, нека иде за мном:

Ја се први с Турци бити нећу.

Што бијаше огња пламенита,

Са Ћурчијом оде у планину.

Кнез Мијајло Ружичић пошао
Из лијепа села Метковића,

И он води три хиљаде војске;
Кад Мијајло опази Ћурчију,

Бе Ћурчија струже уз планину,
Препаде се Ружичић Мијајло,
- На мах своју распустио војску:
,,Моја браћо и моја дружино!
,,Кад Ћурчија бјежи у планину,
,,Нема данас боја са Турцима,

Ви бјежите сваки своме двору,

130

135

140

145

150

155

- Да се сваки код свог двора нађе." , Ту Мијајло распустио војску.

Чича Јаков остаде пред црквом „Су својијех три стотине друга, „Су четири своје арамбаше; А игуман Аџи-Константине Није треба да с' у боју деси: Константин се игуман уклони; А чича се Јаков препаднуо, „Посједнуо крилата ђогата, „Голу сабљу држи у рукама, "Па дружини 'вако говораше: ,,Браћо моја, три стотине друга! , Да црквену затворим' авлију, Да бусије себе поградимо, Па да овђе дочекамо Турке." „Ал' бесједе два брата Недића: Чича Јашо! што си полуђео?

Ми нијесмо једне женске главе, ,,Под затвором женски да помремо, ,,Па да цркву крви обојимо,

- Да костима цркву потрусимо, Већ хајдуци, убојни јунаци,

Што замећу по ктајини кавгу „Измеђ цара и измеђ' краљева; , Да идемо, да сретемо Турке, „Да се далек'с њима побијемо,

99

Бе је свему св'јету на видику. „То рекоше, па се послушаше, Сви шарене пушке потпрашише,

160

165

170

175

180

185