Page images
PDF
EPUB

95

100

Оде право врелу Цетињскоме, ?)
Бјелу двору Црногорског кнеза.
Далеко га кума опазила,
Мало ближе пред њег' ишетала,
Руке шире, у лица се љубе,
За лијепо питају се здравље,
Зове њега у бијеле дворе,
Оде Вуче пред Ружицу цркву,
Свеза ђога пред бијелом црквом,
Црногорка чедо донијела *),
Даде чедо Коривици Вуку,
Жао јој је Копривице Вука,
Проли сузе низ бијело лице,
Погледа је Копривица Вуче,
Своме се је јаду досјетио,
Али му се ино не могаше,
Носи чедо у бијелу цркву,
Ал' у цркви попе Црногорче.
Мало време за тим постајало ,
Допадоше ћеца Црногорци,

105

110

2) Овдје је пјевач помијешао Црногорско племе Це

тиње с Далматинском водом Цетином, *) Гдјекојн пјевају овдје новако:

Пред црквом је коња одсједнуо,
Па унђе у бијелу цркву,
Скнде калпак н златне челенке,
Те се моли Богу истиноме,
и цјелива крсте и иконе,
и дарява свето нванђеље;
Кумчетом га кума даровала

115

120

[ocr errors]

125

Пуче пушка с мазгала једнога,
Те погоди Копривицу Вука,
Погоди га међу плећи живе ,
Бог га чува и свети Јоване,*)
Не шће њега зрно приватити.
Проговори Копривица Вуче:
„Чати боље, попе Црногорче!
„Започеше пушке попуциват',
-Бог ће дати, да ће добро бити."
Вели њему попе Црногорче:
„Бе не бој се, Копривица Вуче!
„Бију ћеца нишан око цркве”.
Мало време за тим постајало,
Пуче пушка с мазгала другога,
Те погоди Копривицу Вука,
Погоди га међу токе златне,
Бог га чува и свети Јоване,
Не може га зрно приватити,
Рече Вуче попу Црногорцу:
„Чати боље, попе Црногорче!
„Нешто пушке попуцују често”.
Вели њем у попе Црногорче:
» Страшивице, Копривица Вуче!
„Од шта си се, море, уплашио?
„Бију ћеца нишан око цркве”.
Истом они у ријечи бјеу,
Пуче пушка с мазгала трећега,
Поквари му туру од перчина.

130

135

[ocr errors][ocr errors]

140 145

5) Зато, што је дошао на кумство.

1

150

Кад то виђе Копривица Вуче,
Спушта чедо на коло црквено,*)
Па извади дванаест дуката,
Te дарива своје мило кумче.
Побјеже му попе преко цркве,
Стиже њега Копривица Вуче
Оштрим мачем по свилену пасу,
Паде попе у бијелој цркви.
Док ујагми до ђогата Вуче,
Пуче на њег' придесет пушака,
Ни једна га не промаши клета,
Ал' је добра срећа у јунака,
Олово га бити не стијаше,
Бог га чува и свети Јоване;
Кад се свога добави ђогата,
Па потеже мача зеленога,
Док onћера двапут око цркве,
Тридест Вуче одсијече глава,
Па побјеже преко горе Црне;
Кад се прими Чева каменога,
У Чеву га чета дочекала,
Пуче на њег' тридесет пушака,
Ни једна му рaнe не зададе;
Кад се Вуче на невољи виђе,
Он потеже мача зеленога,
Те рашћера младе Црногорце,
и ујагми главе три, четири,

155

160

165

в) Оно насред цркве, што многи зову богородичино

коло,

Па отиде у Бањане равне,
Побратиме, здраво и весело.

170

4.

Три су ж ња.

5

Процвиљеле три Српске војводе
У сужањству паше Скадарскога,
А да зашто? Веће ни кроза што,
За хараче од ломнијех Брда,
Јер се Брдска ћеца посилила,
Па не даду царевих харача,
А војводе паша преварио,
На тврду их вјеру домамио,
Турио их на дно у тавницу:
Једно бјеше Вуксан од Роваца,
Друго бјеше Лијеш од Пипера,
Треће бјеше Селак Васојевић.
Буто цвиле, јест им за невољу,
Сужанство је њима додијало.
Још бесједи Вуксан од Роваца:
„Браћо моја, љубимна дружино!
„Ми хоћемо овђе изгинути;
„Шта је коме данас најжалије ?”

10

15

[ocr errors]

20

[ocr errors]

25

[ocr errors]

30

Вели тако Лијеш од Пипера: Мене, браћо, јесте најжалије: Скоро сам се јунак оженио, „Остаде ми у двору љубовца Ни љубљена, нити милована, „Ни карана, нити сјетована; „То је мене сада најжалије." Вели тако Селак Васојевић: „Мене, браћо, јесте најжалије: Осташе ми двори и тимари, „И још пусто- небројено благо, „У планини хиљада оваца; „Остаде ми саморана мајка „И сестрица без братске заклетве, „Да кукају, како кукавице, У мојему двору бијеломе.” Ал' бесједи Вуксан од Роваца: „Ала браћо, рђава јунаштва! „И ја имам дворе и тимаре, „И у двору остарилу мајку, „Вјерну љубу скоро доведену И сестрицу милу неудату; Ал' ја тога сад ништа не жалим, „Beh jа жалим, ће ћу погинути, „Погинути данас без замјене.” У ријечи, коју бесједише, Ал' ето ти од паше целата Баш на врата тавници проклетој, Пак дозивље Лијеша војводу: „Ко је овђе Лијеш од Пипера?

35

[ocr errors]

40

45

« PreviousContinue »