Санак снила Кучукова када,
Чудан санак, а у чудан данак,
У суботу у очи неђеље,
Бе Ужице тама попанула;
Крчагово ружом процавтило
Пола плавом а пола црвеном,
Вију вуци на Терезијама,
Са Татинца лајаше лисица,
Нешто пуца са малих Крушчица,
Уз Бетињу муње сијевају,
На Јабучју орли пролијећу,
Понајвише орли крсташићи,
И међ њима тица кукавица.
Кад се била из сна пробудила,
Она оде млада на чардаке,
Те казује Кучук-Заим-аги,
Шта је млада у сану видила;
Но јој вели Кучук-Заим-ага:
Зло си снила, горе ће ти бити:
„Што Ужице тама попанула,
То ће Срби града освојити;
Што је поље ружом процватило,
Пола плавом а пола црвеном,
То су, кадо, крстати барјаци;
А под њима бијели чадори,
Под чадоре Српске поглавице
Пију вино и бистру ракију,
Сутра јуриш хоће на Ужице.
Што су вуци на Терезијама,
Оно јесте Ваљевац Јакове
И са њиме Ваљевска нахија.
Са Татинца што лаје лисица,
Оно јесте Лазаре Мутаве
И са њиме Гружа и Морава.
А што пуца са малих Крушчица,
Оно јесте Милан од Бруснице
И са њиме Рудничка нахија;
Они вуку убојне топове,
Шњима наше обаљују куле.
Уз Ђетињу што сјевају муње,
Оно јесте од Тополе Ђорђе
И са њиме ломна Шумадија.
У Јабучју орли што пролећу,
Понајвише орли крсташићи,
Оно јесте Ужичка нахија
И са њоме ломно Драгачево
И пред њима обор-кнез Алекса.
А што кука тица кукавица,
Оно јесте прото Милутине
Та од Гуче села питомога;
Са њим кажу тридесет топова
И тридесет црни калуђера,
Те се моле Богу без престанка,
Не бил нашег освојили града.
Вино пију три Српске војводе
У богатој и поносној Мачви,
У лијепу селу Метковићу,
А код двора Петра Ерићева
Прво бјеше Српска војевода
Катић Јанко из села Рогаче
Од Космаја гнјезда соколова;
A
друго је војвода Вуица
Из Азање сниже Смедерева;
А треће је Српска војевода
Чупић Стојан змају из Ноћаја;
С њима није до двјеста Србина,
Ту Србина без коња не бјеше,
Већ све Срби на коњма добријем,
На хатима, а под миздрацима.
Ја када се напојише винца,
Те им винце изиђе у лице, А ракија приче говорити, Поче им се Чупић туговати: , Ах мој брате, Јанко и Вуица! Тешко су ми Турци додијали, „Јер сам, браћо, на крајини љутој, , Украј Дрине, украј воде ладне, Пак ми Мачву из преваре краду, „Не могу се с њима удесити, „А да ми се с њима удесити, Волио би нег' царево благо, „Да ја видим, чија јесте Мачва, Чија јесте, чија л' ће остати; , То би сада, браћо, највољео.-" Истом Чупић у ријечи бјеше, А стражарче долеће са страже, Вјерна слуга Јуришића Станка, Иза Батра, са села Салаша, Гологлаво бјеше, без обуће, Без обуће и без дуге пушке; Од шумскога трња одерано, Грознијем се сузам' упрљало; Војводама када оно дође, Оно њима Бога не назива,
Већ овако њима проговара:
Жље га сјели, три Српске војводе!
Жље га сјели и вино попили!
• Сиротиња у невољи цвили:
На Мачву вам Турци ударише,
„ Седам хиљад и триста Турака,
„И пред њима Мемед-капетане
- Од Зворника града бијелога,
„Бијела му брада до појаса;
„Буљугбаша Јуришићу Станко
- Са својијех седамдесет друга,
, Шћаше јунак да узбије Турке,
И на Турке огањ оборише,
,Пуче пушак”, од Јуришић-Станка,
"Пуче пушак седамдесет равно,
„Од Турака седам хиљад пуче:
, Ми не знасмо један за другога,
Кол погибе, ког'ли уватише,
Ко л' утече, који ли остаде,
Нит' знадосмо, куд се ђеде Станко.
, Еле Турци Мачву прегазише,
„Поробише Совљак и Глоговац.
, Тко је вама коње набавио?
Тко је вама чоху порезао?
Тко ли вам је поков'о оружје?
Разма једна сиротиња раја,
Пак с Турцима рају завадисте,
„И Турцима сада издадосте;
Што чините? да вас Бог убије!
Што чините, јер се не бијете?
Не бијете, јал се предајете?"
Кад то чуо Чупићу Стојане,
Ꭹ руци му пуна чаша вина,
Пуна му се чаша задесила,
Од ешка му задрктала рука,
|