1.

Перовић Башpuf.

5

10

Боже мили: чуда великога!
Што процвиље у Бањане горње?
Да л' је вила, да ли гуја љута?
Да је вила, на више би била,
Да је гуја, под камен би била;
Нит' је вила, нити гуја љута,
Већ то цвили Перовић-Батрићу
У

рукама Коровић-Османа,
Османа је Богом братимио:
„Богом брате, Боровић-Османе!
Немој мене изгубити главу,
„Ево тебе стотина дуката;
„Седам брата седам Перовића
Xohe

дати седам ревердара, Седам снаха седам вијенаца, Снаха моја Цв'јета Радулова „Хоће

дати в'јенце и обоце, » Мајка моја Цуцкињу робињу, Још остало рухо из сандука; А мој бабо Вучићевић Перо „Хоће дати коња испод себе,

15

20 25

30

35

„Још уз коња стотину дуката”.
Одиста га Осман пустит” шћаше,
Враг донесе од Тупана Панта,
Те Осману ријеч бесједио:
„Ој Турчине, Боровић-Османе!
„ Немој путитит' Перовић-Батрића:
Што ти даје небројено благо,
„Узео је благо од Турака;

Што л' ти даје седам цeвeрдара,
„С таки” их је скинуо Турака;
„Што ти даје вјенце и обоце,
„Он ће наше снахе поватати,
„Те ће скидат” в'јенце и обоце;
„Што ти даје Цуцкињу робињу,
То ће моју ћерку заробити
Те је дати засе у откупа;
Што ти даје коња големога,
„Тај је коњиц родом из Бањана."
То изрече од Тупана Панто,
Земљи паде, пушци огањ даде,
Те погоди Перовић-Батрића
Посред паса, укиде га с гласа,
Мртав паде у траву зелену;
A Осман му осијече главу.
Глас допаде у село Заљути
Милу бабу Перовић-Батриһа.
Тад” закука сиња кукавица
Усред зиме, кад јој рока није,
У Заљути селу маленоме;
То не била сиња кукавица,

40

45

50 55

60

>

65

Већ то био Вучићевић Перо, Мно бабо Перовић-Батрића: „Авај мене! до Бога милога! Бе ми Батрић брата не остави, „Који би га мог'о осветити.” Tјеши њега Перовић-Радуле: Та не бој се, мој мио бабајко! „Чекај мене до Бурђева дана, „Док се гора преођене листом, Црна земља травом и цвијетом, „Ја ћу једну чету сакупити, „Пак ћу с њоме поћи у Бањане, „Батрића ћу брата осветити.“ То вријеме за дуго не било, Мало в'pјеме до Бурђева дана, Док се гора преођеде листом, Црна земља травом и цвијетом, Чету купи Перовић-Радуле, С њоме иде право у Бањане, У Утес је планин у до'дио, Ту ми стаде три бијела дана, Право гледа Гацку пространоме, Док угледа на коњу Турчина, Чим га виђе, тим га и познаде, Да је главом Ћоровић-Османе, Пак дружини својој бесједио: „Браћо моја, љубимна дружино! Ево иде Боровић-Османе, „Сви падните по трави зеленој, „Ја ћу пасти друму на средину,

70

75

80

85

90

95

„Чекаћемо Торовић-Османа; „Не палите пушке цeвeрдаре „На Турчина Боровић-Османа, „Не би ли ми Бог и срећа дала, „Да би њега жива уватио; „Ако ли га не би уватио, „У дри који, родила га мајка!“ Друштво паде по трави зеленој, Радул паде друму на средину, У то доба Боровић-Османе, Но се скочи Перовић-Радуле, Те он вата Roрoвић-Османа: Једном руком коња за диагене, Другом руком Турчина за прси, обали га у траву зелену. Остало му прискочило друштво, Те Османа жива уватише. Тад бесједи Торовић-Османе: „Богом брате, Перовић-Радуле! „Немој мене изгубити главу, „Ево тебе хиљаду дуката; „Двадест брата двадест Коровића „Хоће дати двадест цeвeрдара, „А кадуне буле Боровића » Даће свака ситне перишане „И са грла злаћене ђердане, „На којим су бисер и дукати; » Даһу тебе ата големога, „Од ког бољег у свој Босни нема, „У свој Босни и Херцеговини,

100

105

110

»

115

120

125

„Оседлаћу г' седлом сребрнијем

А покрити чохом до копита,
Прије чохе пули рисовином,
Искићеном и сребром и златом.”
За то Радул ни хабера нема,
Но Осману ријеч бесједио:
„Ој Турчине, Торовић-Османе!
Мој је Батрић на откупе био,
„Ти га не шће пустит на откупе,
„Но му русу осијече главу.”
Па повади ножа од појаса,
Те он Турску осијече главу;
Узе њему главу и оружје
и његова коња големога.
За здраво се натраг повратише;
Док дођоше ломној гори Црној,
У Заљути селу маленоме,
Сусрете га Вучићевић Перо,
Руке шири, у лице га љуби,
Радул њега у скут и у руку,
Дарова му Османову главу,
Јоште рече Вучићевић Перо:
„Благо мене јутрос и до в'јека!
„Кад ја виђех за живота свога,
„Те осветих мојега Батрића.”
To

изусти, а душу испусти,
У мръо је, покојна му душа!
Бог му дао у рају насеље,
А осталим здравље и весеље!

130

135

140