Page images
PDF
EPUB

„Нек изиђе пред тавницу клету, „Пипери та на откуп узеше, - Даше зањга све Пиперске овце, „И још млого небројено благо, „И сувише робињу ђевојку. «") Превари се Лијеш од Пипера, Те изиђе пред тавницу клету, Џелат трже сабљу испод скута, Ману сабљом, ос’јече му главу, Пак Лијеша за тавницу баци, Пак се опет натраг повраћаше, Опет џелат са тавнице виче, Те дозивље Селака војводу: „Ко је овђе Селак Васојевић? „Нек изиђе пред тавницу клету, „Дошла му је остарила мајка, „Од паше га узе на откупе, - Даде занга краве и волове „и бијеле овце и јагањце, -Још сувише небројено благо. Превари се Селак Васојевић, Те изиђе пред тавницу клету, Џелат трже сабљу испод скута, Ману сабљом, ос’јече му главу, Пак Селака за тавницу баци,

5) Једни мјесто горње четири врсте овако пјевају: Пипери се зањга подјамчили,

А Брда су харач донијела,

Те му наша живот поклонио.

50

55

60

65

70

Пак се опет натраг повраћаше,
Опет џелат са тавнице виче,
Те дозивље Вуксана војводу:
„Изић' амо, Вуксан' од Роваца!
„Ровчани те од наше купише,
„За те даше двије боце блага
,Све у ситно жута Млечанина,
„И бијеле овце и јагањце,

,

Још сувише робињу ђевојку.“
Али Вуксан љута гуја бјеше,
Te ce Турком варат' не дад’јаше;
Он излази пред тавницу клету,
Пак џелату бјеше говорио:

,

Аман мало, пашини џелате! „Попусти ми моје бјеле руке, „Да ја скинем одијело дивно, „С мојих плећа зелену доламу, „Под доламом токе од три оке, „Којено су у Млетке коване, „Оне вр’једе пет стотин дуката, „Под токама од злата кошуља, Нит' је ткана, нити је предена, Ни у ситно брдо увођена,

,

„Веће ми је вила поклонила, „Та немој је крвљу поганити!” Превари се Туре на кошуљу, Те Вуксану попустило руке, Не шће Вуксан свлачит' одијела, Од џелата сабљу уграбио, Њом му русу осијече главу,

75

80

85

90

95

100

Па побјеже преко Скадра града.
Дочека га тридест Малисора,
Одиста га уватити ћаху,
Ал' се Вуксан ватат' не даваше,
Но се ману десно и лијево,
Свијем Турске осијече главе,
Па он бјега с главом без обзира;
А кад дође на мост на Бојану,
Дочека га хоџа и кадија,
Па овако њему говораху:
„Не напријед, Вуксане војвода!
„Јер си своју изгубио главу.”
Но бесједи Вуксане војвода:
„Чујете л' ме, хоџа и кадија!
„Ако тамо куд напријед немам,
„Ни натраг се немам куд вратити.
Ману сабљом, ос’јече им главе,
Обојицу тури у Бојану,

Па он бјега даље у напредак.
Ћерају га пјешци и коњици,
Коњици га мало назираху,
А пјешци га ни чут' не могаху.
Здрав утече у Ровце камене,
Он утече, весела му мајка!
Њему мајка, а мене дружина!

99

105

110

115

120

125

5.

Шеховић Осман.

Од како је свијет постануо,
Није љепши цвијет процватио,
Нит' се бољи јунак одродно,
Од како је постала крајина,
Него што је овијех година
У Клобуку граду бијеломе
Младо Туре Шеховић-Османе:
На љепоту као и ђевојка,
На стидноћу као и невјеста,
На јунаштво к'о Бојчић Алија ;3)
Ал' му власи одраст' не дадоше.
Подиже се Осмо у Никшиће,
У Никшиће у своје пунице,

[ocr errors][merged small][merged small][merged small]

С собом води до два до три друга:

Једно бјеше Јерговићу Мујо,

15

Друго бјеше Шабан-агић Ибро,

Треће влаше Остојићу Марко.
Први јесу конак учинили

s) По овоме види се да су ову пјесму спјевали Срби

закона Турскога.

У Вилусу селу маленоме,
Код Вукића кнеза од Вилуса;
Одатле се рано подигоше,
Кад су били кроз гору зелену,
Разбоље се Јерговићу Мујо,
Пак дозиље Шеховић-Османа:
, Побратиме, Шеховић-Османе!
„Мене врло забољела глава,
Богата се држати не могу,
„Заведи ме с пута подалеко,
„Одјаши ме од коња ђогата,

"

Па ме метни у зелену траву, -Покриј мене зеленом доламом, , А по глави срмали марамом, .Напуни ми пушку џевердана, „Па га метни поред мене, побро,

. Ако мене буде за невољу,

„Не би ли ми био у невољу;
„А води ми дебела ђогата,
„Да не воде њега Црногорци.
Вели њему Шеховић-Османе:

,

-Да луд ти си, мио побратиме!

Није Осмо друштва остављао,
„Ђе пуцају пушке џевердани,
«Сијевају мачи гребештаци,
И јуначке полијећу главе.
Кад су мало пошли у напредак,
А Мују је мука додијала,
Повио се по коњу ђогату,
Од муке му зубма гриву скубе.

20

25

30

35

40

45

« PreviousContinue »