„Изгибоше Турске поглавице,
По избору бољи од бољега,
Од честите Босне камените.
Нити иде Кулин-капетане,
Нити иде, нити ће ти доћи,

99

Нит' се надај, нити га погледај,
Рани сина, пак шаљи на војску:
„Србија се умирит' не може.
Кад то зачу Кулинова када,
Она цикну како љута гуја,
Па кадуна 'вако говорила:
„Јао врани, да зла тога гласа!

„Још ми кажʼте, два по Богу брата!
„Кад сте били, очима гледали,
- Знадете ли још ког по имену
„Поглавара, кој' је погинуо,
„Од честите Босне камените?"
Говоре јој двије тице вране:

99

Знамо сваког, госпо Кулинова,

, Сваког знамо, и казат' хоћемо
„Поглавара сваког по имену,
„И који је, кадо, погинуо:
Погибе ти Мемед-капетане
Од Зворника града бијелога,
Погуби га Милош од Поцерја;
Пак погибе паша Синан-паша

99

„Из Горажда са Херцеговине,
Погуби га Лазаревић Луко;
Погибе ти Мула Сарајлија,
"Погуби га Чупић код Дреновца;

75

80

85

90

95

100

Погибе ти Асан Беширевић У Китогу лугу зеленоме, „Погуби га попе Смиљанићу; , Погибе ти Дервентски капетан, , Погуби га Ваљевац Јакове, , На Добрави одсјече му главу. , Нешто Турак на Саву удари, „На добријем коњма препловише, , Утекоше у земљу Њемачку, Ками мајци да утећи могу! Зачуо их витез Цинцар Јанко, И зачуо Лазаре Мутапе, „Припасаше свијетло оружје, „Пријеђоше у земљу Њемачку, „Пак по трагу поћераше Турке;

"

Стигоше их на првом конаку, „Баш на ушћу код воде Босута. Истом Турци на конак одјали, „У Босуту пред бијелом крчмом, Али Цинцар из краја повика :

, Стани, Туре! нијеси утекло.
- С друге стране Мутап повикао.
, Кад то зачу Остроч-капетане,
„Лудо дјете, одмах се препаде,
-Аџи-Мосто на мах обумрије;
, Ту долеће Цинцар са Мутапом,
"Мутап Мосту одсијече главу,
Цинцар Јанко Остроч-капетану;
Утече им од Градачца Дедо;
„А ни он им не би утекао,

105

110

115

120

125

130

„Ал у Деда млого пријатеља,
Па га сакри Њемачка господа.
„Кад згубише Остроч-капетана,
, Ту Србини како мрки вуци
„Од њих пусто одузеше благо,
„И добре им коње поваташе,

А њих јадне у Саву бацише,

И овако Сави говорише:

- Саво водо валовита, ладна!
, Ждери, Саво, наше душманине.
Посјекоше Остроч-капетана

150

У Њемачкој пред бијелом крчмом, 145 Не стиде се цара ни ћесара." Кад то зачу Кулинова када, Љуто цвили, до Бога се чује, Јадикује кано кукавица, А преврће како ластавица; Па овако проклињати стаде: Бјео Шапцу, не бијелио се, Већ у живој ватри изгорјео! - Јер код тебе Турци изгибоше. „Црни Ђорђе, да те Бог убије! Од како си ти закрајинио, „Млогу ти си мајку уцв'јелио, „А љубовцу у род опремио, „И сестрицу у црно завио: „И мене си јадну уцв'јелио, , Јер ми згуби мога господара, „Господара Кулин капетана. „Попе Луко, рана допаднуо!

155

160

165

„Јер погуби пашу Синан-нашу, „Који знаде Босну сјетовати? ,0 Милошу, пушка те убила; „Јер погуби Мемед-капетана, „Којино је био десно крило „Цјеле Босне и њене крајине? ,О Јакове, да те Бог убије! „Твоји двори пусти останули! , Јер погуби Дервент-капетана? ,0 Чупићу, жалости дочек'о! „Јер погуби мулу Сарајевског, „Који знаде и цару судити? ,0 Китоже, не зеленио се! , Смиљанићу, не веселио се! „Јер погуби Беширева Асу, „Кога љепшег у свој Босни нема? Остаде му злато испрошено; ,0 Цинцаре, да те Бог убије! Мало јада по Турћији радиш? Ја шта тражиш по земљи Њемачкој? „Јер погуби Остроч-капетана, "Лудо дјете, јединца у мајке?" То говори Кулинова када, То говори, а с душом се бори; Доље паде, горе не устаде, Већ и она црче од жалости.

170

175

180

185

31.

Бој на Делиграду.

Знате л' браћо, јесте л' запамтили?
Кад Крушевац Срби приватише,
Сва се Турска земља усколеба,
Сташе Турци ситне књиге писат',
Те пошиљу један до другога.
Фала Богу! који књиге пише?
Који пише, коме ли јих шиље?
Књиге пише паша Шашић-паша
У Лесковцу на Морави граду,
Пошиље јих Скадру на Бојану
Ка ономе Бушатли-везиру,
По имену паши Ибраиму:

,,

Аман, пашо! ти отац, ти мајка!

- Да л' не знадеш, да л' за нас не ајеш?

Баури нам земљу приватише,

„И паланке наше попалише,

„Џамије нам наше оборише,
Нашу децу луду погазише,
- Наше каде резил починише:
Развише им авлије мараме,
„И са леђа скидоше кафтане,

5

10

15

20