Испод грла скидоше ђердане,

„ Све на њима енџије дукате,

"

И са ногу гаће од кумаша;

„Што господа у соби сеђаше
-На миндеру и свил'ном душеку,
То сад бежи боса по снијегу

Усред зиме, кад није земана;

То је зазор цару у Стамболу, , Камо л тебе цареву већилу!” Књиге гледа Бушатли-везире; Оне гледа, друге ситне пише, Пошиље их паши Щашић-паши: „Шашић-пашо, на крајини крило! "Држ се мало, не упусти града, „Пратићу ти Мемед-пашу стара „Од Гусиња града бијелога,

Те се држите до Ђурђева дана;

, А кад дође бијел данак Ђурђев,
"Те се гора листом преобуче,
Црна земља травом и цвијетом,
„И ижљегне јагње за заклање,
„А свежу се коњи у пајване,
„Планине се наките јабланом 15);
Тад ћу силну сакупити војску,
„Па ћу доћи Нишу бијеломе,

Од Ниша ћу низ Мораву поћи,

С паланке ћу уд'рит' на паланку,

25

30

35

40

45

15) Певач ми рече, да овдје јаблан значи некакав пла

нински цвијет.

„Докле дођем на Ћуприју равну, „На Ћуприј ћу воду пребродити, -Растурићу војску у Србију,

„ Србију ћу земљу поарати, Поарати, паке попалити,

Све ћу њино робље поробити,

„Што је женско, све ћу поробити, „Што је мушко, све ћу погубити; "Кнезове ћу њине извешати, „А војводе на коље уд’рити; Уватићу Српска поглавара, По имену Црнога Ђорђија, „Њега хоћу жива одерати, Кожу ћу му цару оправити." То се Турчин тако пофалио, Заборави рећи: Ако Бог да! Тако стаде до дана Ђурђева; А кад дође бијел данак Ђурђев, Сва се гора листом преобуче, Црна земља травом и цвијетом, И ижлезе јагње за заклање, Свезаше се коњи у пајване, Планине се китише јабланом; Таде везир ситне књиге пише, Па јих шаље на дванаест страна: Прву шаље бегу Кавајскоме, У Каваја покрај мора града, Баш на бега, сестрића својега: , Слушај мене, од Каваја бего!

, Бери војску, штогод више можеш,

50

55

60

65

70

75

"

99

„Брже ајде Скадру бијеломе;
"Јер имамо с ђаурином кавгу."
Другу везир књигу опремио
У Топтана покрај мора града,
На онога бега Топтанскога:
Чу ли мене, од Топтана бего!
Брже бери силну млогу војску,
Те ти ајде Скадру бијеломе;
, Јер имамо с каурином кавгу.
Трећу књигу везир опремио,
Опреми је к Тепелену граду,
На онога Али-пашу стара:
„Али-пашо, од крајине крило!
"Брже бери Тоску љуту војску,
- Те ти ајде на Мораву Бинчу,
„Чекај мене на Морави Бинчи;
Јер имамо с каурином кавгу.
Па четврту књигу опремио,
Опреми је у Гусиње равно,

На Бул-бега, на шуру својега:
Чу ли мене, од Гусиња бего!
„Брже бери силну млогу војску,
» Све Брђане безумне јунаке,

99

"Спушти војску к Пећи на крајину,

99

Те ти ајде у Подримље равно,
У Призрену да се састанемо;
„Јер имамо с каурином кавгу.
Пету књигу везир опремио,
Опреми је Пећи на крајину,
Ка ономе Раман-паши младу:

80

85

90

95

100

105

"А

„Пријатељу, пашо Раман-пашо!
„Бери, пашо, млогу силну војску,
Прати војску у Подримље равно,
„И пред војском два твоја синовца,
"По имену два моја сестрића;
„Баш једнога Дервиш-пашу млада,
A другога бега Етем-бега,
„Што бољега у Турчина нема,
"У Призрену да се састанемо;
, Јер имамо с каурином кавгу.
Шесту књигу везир опремио,
Опреми је 'Баковици равној,
Баковици, Арнаут-пазару,

На онога Мустај-пашу млада:

"

99

99

Бери војску, пашо Мустај-пашо! „Бери војску, штогод више можеш,

Те ти ајде у Подримље равно,

„У Призрену да се састанемо;
„Јер имамо с каурином кавгу.
Седму књигу везир опремио
У Призрена града бијелога,

На онога Саип-пашу млада:

Чу ли, зете, пашо Саип-пашо!

„Бери војску, штогод више можещ,
„И гради ми конак у Призрену;
„Јер имамо с каурином кавгу.”
Осму књигу везир опремио
У Косово у Приштину града,
На онога Милић-пашу млада:
Милић-пашо, од крајине крило!

110

115

120

125

130

135

"

„Бери војску, штогод више можеш,

И

гради ми конак у Косову,

У Липљану да се састанемо;

Јер се ђаур на оружје диже,

„Примиче се ка Косову ближе.“
Па девету књигу опремио,
Опреми је Врањи на Мораву,
На онога Мемед-пашу млада :
„Чу ли мене, пашо Мемед-пашо!
"Бери, пашо, силну млогу војску,
И чекај ме на Морави Бинчи;

, Јер имамо с каурином кавгу.
А десету књигу опремио
У Кратово града бијелога
Наазару цареву већилу:
- Наазаре, цареви већиле!

99

140

145

150

„Бери војску, штогод више можеш, 155 „Ајде брже Нишу бијеломе;

„Јер имамо с каурином кавгу.
Један'есту књигу опремио
Ка ономе Кара-Фејзи младу:
Кара-Фејзо, од крајине крило!

,,

Крени војску, твоје крџалије,

Те ти ајде Нишу бијеломе;

, Јер имамо с каурином кавгу.“
Дванаесту књигу опремио,
Опреми је великом Видину,
На онога пашу Осман-пашу:
Чу ли мене, пашо Осман-пашо!
„Прати мене војску у индата,

160

165