Бију њега топом и кумбаром;
Тешко му је војска изгинула,
Што остало, све се поплашило,
И свакоме лице потамнело
Од проклета топа и кумбаре,
Често Петар по бедену шета,
По бедену и по метеризу,
Те огледа страже и капије,
И слободи сву дружину редом;
Ето пуче проклета кумбара,
Те удари Петра господара,
Удари га у десницу руку,
Клону рука низ чошну доламу;
Но је јунак, Бог му помогао!
Те не уче Петар ни лелече,
Да не тура страве у дружину,
Да не квари ћеФа војводама;
Тек се маши дебелу ђогину
Те отиде Младену везиру,
Па Младену ријеч говорио:
,Бог т` убио, Младене везире,
- Да л' не видиш, њима не видео!
-Да л' не видиш, да л' за нас не ајеш?
„Тешко мене досадише Турци,
„Досадише топом и кумбаром,
, Млога ми је војска изгинула,
Што остало, све се поплашило,
„И сваком је лице потамнело
, Од проклета топа и кумбаре,
„Од брзога праха и олова;
„И ја сам се, брате, обранио,
„Обранио у десницу руку;
„Но ти прати војску на измену,
„Те потпуни мога Делиграда,
Да ми Турци шанац не привате;
„Вера моја и тако ми Бога!
„Ако Турци мој шанац привате,
„Приватиће сву нашу Србију.”
Итро Младен Петра послушао,
Те опреми војску на измену,
и потпуни шанца Петровога.
Мили Боже, на свем тебе вала!
Често ли се војске ударау,
Ударау по пољу широку,
По зелену лугу Моравскоме,
Нагоне се у воду Мораву,
Крвави се сва вода Морава
Од јунака и добријех коња:
Тако били три недеље дана.
Докле Петру одлакнула рука,
Он отиде под шатора свога,
Под шатором ситну књигу пише,
Па дозивље Туфекчију Стева:
„Побратиме, Туфекчија Стево!
Ти понеси књигу у недрима,
Право иди у село Тополу,
Ка нашему господару Ђорђу,
Те му баци књигу на колено".
Узе књигу Туфекчија Стево,
Па се маши хату маленоме,
Оде право друмом широкијем,
Те он дође у село Тополу,
Онде нађе господара Ђорђа,
Књигу њему на колено баци.
Узе књигу господар Ђорђије,
Па је даје писару Стевану.
Узе Стево књигу прегледати,
Књигу гледа, грозне сузе рони;
Пита њега господар Ђорђије:
Мили куме, писаре Стеване!
„Кака књига, кака ли је гласа,
„И
До сад су књиге долазиле,
„Нијесмо их сузне пропраћали,
A
Данаске грозне сузе рониш. Ал' говори писаре Стеване :
Мили куме, господару Ђорђе! „Књига лоша, а лоша је гласа: „Книгу пише Петар од Добриње, „На њега су Турци навалили, „Навалио Бушатли-везире
„С његовијех сто иљада војске, Тешко Петру војска изгинула,
, Што остало, све се поплашило,
И њино је лице потамнело
„Од проклета топа и кумбаре,
„Од брзога праха и олова,
Нама Петар ситну књигу пише: Где си саде, господару Ђорђе? „Да се мени на невољи нађеш,
„„Да ми Турци шанац не привате; „Вера моја и тако ми Бога!
Ако Турци мој шанац привате,
„Приватиће сву нашу Србију.“ “
Кад то зачу господар Ђорђије,
Он се маши џепу свиленоме,
Те извади два дуката жута,
Те нх даје Туфекчији Стеву:
„Нај ти, Стево, два дуката жута,
Те ти иди, те се напиј вина. “
Па он диже силну своју војску,
Све атлије и ске токалије,
Сваки носи џиду на рамену,
До по џиде опшивено вуком,
Да с' јунаку не помичу руке;
Те удари преко Шумадије;
Леонтије Српски Митрополит,
И он иде друмом широкијем,
И са собом све води попове,
И он вози велике топове.
Дође Ђорђе равну Крагујевцу,
Но са града покликнула вила,
Баш са града према манастиру,
Манастиру бијелу Коњицу,
Она зове Бушатли-везира:
„О везире, жалосна ти мајка!
- Да л' не знадеш, да л' за се не ајеш? 435
Ето на те Црнога Ђорђија
Са његовом силном млогом војском!
Све атлије и све токалије,
„Сваки носи џиду на рамену, „До по џиде опшивено вуком, -Да с' јунаку не помичу руке; „Леонтије Српски митрополит, „И он иде друмом широкијем, , И са собом све води попове, ...И он вози велике топове; „Вера моја и тако ми Бога! „Ако стигне господар Ђорђије, -Те затече тебе на Морави, „Да ти имаш крила соколова, , не би перје изнијело меса: -Бијежаћеш, но побећи не ћеш; „Бранићеш се, одбранит' се не мо’ш; „Молићеш се, помоћи ти не ће.”
Кад то зачу Бушатли везире,
У поноћи учинио лонцу:
Он дозива паше и бегове
И остале њине поглаваре,
Сваки својој заказаше војсци,
Од петала они подранише,
Плећи даше, бијегати сташе.
Мили Боже, на свем тебе вала!
Кад иђаху низ Мораву Турци,
Све скакаху Турци, ка' јелени;
А кад ли се натраг поврнуше,
Отидоше Турци, калци
|