- Обазри се, да се огледамо,
„Срамота је бјежат са мејдана;
- Није шала, двије војске гледа."
Ал' се Турчин не смје обазрети,
Веће бјежи с главом без обзира.
Злу се Милош послу домислио:
Он потеже пушку кубурлију,
Пушци Милош живу ватру даде,
Пуче пушка, запјева Милошу,
Оругџијћу на жалост одјекну;
Враг догоди, те Меха погоди.
Поче Мехо дремат' на ђогату,
А Милош му стаде говорити:

, Море Мехо! Јел' ти мало пића?
Млого га сам тако напојно,

Па кад заспи, више се не диже."
Ману Милош сабљом и десницом,
Према себе ударио Меха

На довату по бијелу врату,
У једном му одсијече главу.
Кад погибе Оругџијћу Мехо,
Остали се препадоше Турци,
Од све војске погибе им глава;
Онда Србљи у глас повикаше,
А на Турке сложно ударише.
Да се коме стати нагледати
Како Српске сабље сијевају,
Мртве Турске главе зијевају.
Ту не оста Србин у дружини,
Који Турске главе не одсјече.

295

300

305

310

315

320

Од Србаља мало тко погибе,
Од Турака мало тко утече;
Изгибоше Турске поглавице;
Погибе им хоџа из Стамбола,
Који благе р’јечи говораше,
био опремио,

Ког је царе

Да по земљи благе збори рјечи,
Не бил како земљу умирио;

325

330

С њим погибе ван'ест поглавара;

Утече им паша Али-паша,

Утече им шеру Бијељини.

Весели се, под Цером Поцерје!

335

Којено си гијездо соколово:
Кад Србину буде за невољу,
У тебе се по соко излеже,
Те Србину буде у помоћи.
Весели се, Милошева мајко,
Ти, која си Милоша родила.
Весели се, Поцерац Милошу!
Десна ти се посветила рука!
Која знаде погубити Меха,
Свим Турцима раброг поглавара,
А Србима свима душманина.
Весели се, Поцерац Милошу!
Дуго ти се име спомињало:
Докле текло сунца и мјесеца!

33.

Бој на Лозници.

Затјече се паша Али-паша
У Зворнику у својему граду
На ћитапу своме алкурану:
- Ој да би ме не родила мајка

"

да

ལ

- Ни влахиња ни млада Туркиња,
„Већ кобила, која хата мога,

- Хоћу силну покупити војску
„По Зворнику и по Мулалуку;
„Па ћу звати пашу Сребрницу,
- Херцеговце соколове Турке,
Мостаране до мора јунаке;

Па ћу звати млоге капетане,

Крајишнике љуте убојице,

„И четири санџак-алајбега, Седам паша са седам санџака, «И осмога пашу учтуглију;

, Кад сакупим војску у Зворника, Поградићу орахове шајке, Шајке лаке, орахове лађе,

29

У Зворнику, у мојему граду,

Па ћу шајке спустити низ Дрину,

Ja

пред војском покрај Дрине поћи,

5

10

15

20

С војском сићи до поља Тичара,

"

На Тичару с војском Дрину прећи,

На Лозницу хоћу ударити,

- На Лозницу, моју ђедовину,

Коју ми је ђеде освојио,

У Косову пољу задобио,

У Косову на свијетлу сабљу, „Па од мене Раци преотеше, - Преотеше на љуту срамоту „Код мојијех пет стотина кмета; "Сад ја кмета немам ни једнога. - Мислим сјести у бјелу Лозницу - До Илијна ил` до Пантелијна; - А кад сједнем у бјелу Лозницу, Поватаћу влашке поглавице: Јакова ћу на колац набити, „А Луку ћу жива одерати, -Милоша ћу с коњма истргати,

25

30

35

40

Цинцара ћу на ватри спалити;

„Који ми је Јадар посвојио

И под своје крило приватио,

45

Хоћу њега на коло вргнути.

„Ја не могу рала уватити,
„Нит умијем орат ни копати,
Веће хоћу тако урадити,

- Да би своју изгубио главу;

50

"Већ с овако живљети не може."

То говори паша Али-паша,

То говори,
Већ окрете силну купит војску
По Зворнику и по Мулалуку:
Књигу пише, посла Сребрници,
Другу посла на Херцеговину,
Трећу посла бијелу Мостару
На Мостарце до мора јунаке,
А четврту Босанском везиру,
Учтуглији паши Кукавици;
Пету посла у крајину љуту,
На тридесет и три капетана;
Шесту посла, брате, на четири,
На четири санџак-алајбега;
Седму посла ев' књигу клетвену
На Бошњаке Турке Мусломане,
На мечете и на све џамије,

ал Бога не моли,

55

60

65

На све хоџе и на мујезине:

, Ко је Турчин и Турског племена, Те га јеста Туркиња родила

70

„И Турскијем мл`јеком задојила,

Те вјерује свеца Мухамеда,

Нек се диже тући ђаурина: „Баури нам тешко додијаше, - Нашег цара прво уцв'јелише, , Уцв'јелише, за срце ујеше: - Двије њему земље освојише: „Ођунлију и Маћедонију; „Исјекоше Турке јењичаре, „Јењичаре, цареве синове, - А градове б'јеле поурваше,

75

80