„Од џамија цркве поградише;
„И те би им јаде опростили,
„Ал' видите л’, ђе ће горе бити?
„П’јани власи мировати не ћe;
По Зворнику и по Бијељини
Ми се Турци маћи не смијемо
„Од влашкијех љутијех змајева,
„Прелијећу преко воде Дрине,
„Па се наше Босне приваћају,
„Дочекују по друмов’ма Турке,
и русе им ос’јецају главе;
„Из чаршије изић' не смијемо
„Нитʼ на воду Дрину извирити;
„Нека знате, више ћ' јада бити:
Сву ће нашу Босну посвојити:
„Од’те, дођ’те, ако Бога знате!”
Оде књига по свој Босни славној
На све Турке Турске поглавице,
Када Турци књиге проучише,
Низ образе сузе прољеваше,
Па скочише на ноге јуначке,
Из подрума коње изведоше,
Припасаше свијетло оружје,
Са сви страна војску сакупише,
Па Зворнику граду одведоше.
Кад се Турци под Зворник слегоше,
Те их паша на тефтер узео,
Ал' Турака сто хиљада дође.
То је паши врло мило било,
Па он гради орахове шајке,
Шајке лаке, орахове лађе,
У Зворнику у својему граду;
Па он шајке отиште низ Дрину,
А он с војском покрај Дрине сиђе,
Па Тичару с војском Дрину пређе;
Изиђоше у поља Лозничка,
Украј Дрине табор учинише
И Лозничка поља притискоше:
Све је бијел чадор до чадора,
Коњ до коња, јунак до јунака,
Бојна копља кано чарна гора,
Све с' вијају по пољу барјаци
Кано мрки по небу облаци;
Товни коњи, а бијесни Турци,
На алаје по пољу одлазе,
На Лозницу попријеко гледе.
Ту су Турци мудри и паметни:
Бише Турци украј воде Дрине,
Бише Турци за петнаест дана,
Не шћедоше заметати кавге.
А кад своју одморише војску,
Па се војска у једно сустиже,
Прије зоре и бијела дана,
Лозници се граду прикучише,
На Лозницу сложно ударише,
Прве Турци шанце освојише
И по шанцу адет поставише:
По бедену вргоше барјаке,
A у шанцу амаз проучише;
На Лозницу на град ударише,
Како Турци нагло ударају,
За беден се рукам’ приваћају,
Лозница се из темеља креће.
Ꭹ граду су до три војеводе:
Прво јесте Српска војевода
Од Лознице Богићевић Анто,
А друго је Српска војевода
По имену Милош од Поцерја,
А треће је Српска војевода
Ја из Шапца Бакал Милосаве.
Трчи Анто по бедену граду
Кано соко по јелову грању,
По бедену поређа барјаке,
А Србине меће на бусије;
Виче Анто грлом бијелијем,
Виче Анто, ко да соко кликће,
Око себе Србадију рабри:
О Србини, не бојте се, браћо! „Пун’те пушке, а туците Турке; „Нек је Турак” сто хиљада војске,
Нас у граду двадесет стотина,
Нека знате, разбићемо Турке. „Не жалите праха ни олова, „У мене је за доста џебане: , Да ложимо три мјесеца дана, 1. Да ложимо, војску би гријали: „Џебане нам нестати не може. Стоји цика Српскијех пушака, Јаук стоји око град Турака; Црвен пламен свезан је за небо
А од оне ватре из пушака.
Бој чинише три бијела дана:
Ни престаше, нити сна имаше,
Ни сједоше, ни љеба једоше,
Нит' стадоше, нити воде пише;
Нагло Турци на град ударају,
Ништа Турци успрегнути не ће.
Бре какав је Поцерац Милошу,
И какав је Бакал Милосаве,
Прије би се они помамили,
Него би се Турцима предали.
Излијеће Поцерац Милошу,
Излијеће на горњу капију,
На ђогату коњу крилатоме,
Па сијече Турке око града;
Ту се Милош не зна уморити,
Док под собом коња не озноји;
А кад ђогат под њиме сустане,
Он се онда ев' у град поврати,
Ђога сјаше, дората узјаше,
Па изгони дора на капију,
Све једнако Милош с’јече Турке,
Јер се Милош не зна уморити.
другу страну на доњу капију
Излијеће Бакал Милосаве
На јагрзу коњу великоме,
Па сијече Турке око града;
Ту се Бакал не зна уморити,
Већ разгони Турке око града,
Док под собом коња не умори;
Кад јагрза у пјену учини,
Тад се с коњем он у град поврати,
С оног сјаше, а другог узјаше,
Па једнако он разгони Турке.
Ко ће сили Божјој одољети?
Кол ́ побити све цареве Турке?
Све једнако бојак без престанка:
Нити знаду, кад им данак прође,
Данак прође, кад ли ноћца дође:
Све једнако магла од пушака.
Дан четврти кад је освануо,
Ев, пошета Богићевић Анто
По Лозници по бедену граду:
Анто гледа свуда око града,
Јесу л Турци ишто узмакнули;
Турци нису ништа узмакнули,
Већ се граду ближе примакнули.
Кад то виђе Богићевић Анто,
Препаде се Богићевић Анто,
Па процвиље из грла бијела,
Цвили Анто како љута гуја,
Како љута гуја под каменом,
Вели Анто: „Јаој моја мајко!
„Милн Бого! Што ли ћу ти јако?
„Сад ће Турци Лозницу узети,
„Ми војводе главе погубити,
„Ја не жалим нит' се тога страшим, 230 , Ми војводе што би изгинули,
„Али што ће наше јадне душе?
|