Page images
PDF
EPUB

50

55

60

„Нек изиђе пред тавницу клету, „Пипери та на откуп узеше, „Даше зањга све Пиперске овце, „И још много небројено благо, „И сувише робињу ћевојку. «7) Превари се Лијеш од Пипера, Те изнђе пред тавницу клету, Целат трже сабљу испод скута, Ману сабљом, осјече му главу, Пак Лијеша за тавницу баци, Пак се опет натраг повраћаше, Опет целат са тавнице виче, Те дозивље Селака војводу: „Ко је овђе Селак Васојевић? „Нек изиђе пред тавницу клету, „Дошла му је остарила мајка, „Од паше га узе на откупе, „Даде зањга краве и волове „И бијеле овце и јагањце, „Још сувише небројено благо.” Превари се Селак Васојевић, Те изиђе пред тавницу клету, Целат трже сабљу испод скута, Ману сабљом, осјече му главу, Пак Селака за тавницу баци,

65

70 75

1) Једни мјесто горње четири врсте овако пјевају :

Пипери се зања подјамчили,
A Брда су харач донијела,
Те му паша живот поклонно.

80

85

Пак, се опет натраг повраћаше,
Опет целат са тавнице виче,
Те дозивље Вуксана војводу:
„Изиђ' амо, Вуксан” од Роваца!
„Ровчани те од наше купише,
„За те даше двије боце блага
„Све у ситно жута Млечанина,
и бијеле овце и јагањце,
„Још сувише робињу ћевојку.“
Али Вуксан љута гуја беше,
Те се Турком варат” не дад'jаше;
Он излази пред тавницу клету,
Пак целату бјеше говорио:

Аман мало, пашини целате!
„Попусти ми моје б'jеле руке,
„Да ја скинем одијело дивно,
„С мојих плећа зелену домаму,
„Под доламом токе од три оке,
„Којено су у Млетке коване,
„Оне вр’једе пет стотин” дуката,
„Под токама од злата кошуља,
Нит' је ткана, нити је предена,
„Ни у ситно брдо увођена,
Behе ми је вила поклонила,
Та немој је крвљу поганити!”
Превари се Type на кошуљу,
Те Вуксану попустило руке,
Не лhе Вуксан свлачит одијела,
Од целата сабљу уграбио,
њом му русу осијече главу,

[merged small][merged small][ocr errors][merged small]

105

110

115

Па побјеже преко Скадра града.
Дочека га тридест Малисора,
Одиста га уватити фаху,
Ал' се Вуксан ватат” не даваше,
Но се ману десно и лијево,
Свијем Турске осијече главе,
Па он бјега с главом без обзира;
А кад дође на мост на Бојану,
Дочека га хора и кадија,
Па овако њему говораху:
„Не напријед, Вуксане војвода!
„Јер си своју изгубио главу.”
Но бесједи Вуксане војвода:
„Чујете л' ме, хора и кадија!
„Ако тамо куд напријед немам,
„Ни натраг се немам куд вратити.”
Ману сабљом, осјече им главе,
Обојицу тури у Бојану,
Па он бјега даље у напредак.
Керају га пјешци и коњици,
Коњици га мало назираху,
А пјешци га ни чут' не могаху.
Здрав утече у Ровце камене,
Он утече, весела му мајка!
Њему мајка, а мене дружина!

120

125 5.

Шеховuf Осман.

5

Од како је свијет постануо,
Није љепши цвијет процватио,
Нит” се бољи јунак одродио,
Од како је постала крајина,
Него што је овијех година
У Клобуку граду бије.юме
Младо Туре Шеховиһ-Османе :
На љепоту као и ђевојка,
На стидноћу као и невјеста,
На јунаштво к'о Бојчић Алија;*)
Ал' му власи одраст” не дадоше.
Подиже се Осмо

у Никшиће,
у Никшиће у своје пунице,
с собом води до два до три друга:
Једно бјеше Јерговиһу Мујо,
Друго бјеше Шабан-агић Ибро,
Треће влаше Остојић у Марко.
Први јесу конак учинили

[ocr errors][merged small]

в) По овоме види се да су ову пјесму спјевали Срби закона Турскога.

20

25

30

У Вилусу селу маленоме,
Код Вукића кнеза од Вилуса; ;
Одатле се рано подигоше,
Кад су били кроз гору зелену,
Разбоље се Јерковићу Мујо,
Пак дозиље Шеховић-Османа:
„Побратиме, Шеховић-Османе!
Мене врю забољела глава,
Богата се држати не могу,
„Заведи ме с пута подалеко,

Одјаши ме од коња ђогата,
„Па ме метни у зелену траву,
„Покриј мене зеленом домамом,
„А по глави срмали марамом,
„Напуни ми пушку цeвeрдана,
„Па га метни поред мене, побро,
„Ако мене буде за невољу,
„Не би ли ми био у невољу;
„А води ми дебела ђогата,
„Да не воде њега Црногорци.”
Вели њему Шеховић-Османе:
„Да луд ти си, мно побратиме!
-Није Осмо друштва остављао,
„Бе пуцају пушке цевердани,
„Сијевају мачи гребештаци,
„И јуначке полијећу главе.
Кад су мало пошли у напредак,
A Мују је мука додијала,
Повио се по коњу ђогату,
Од муке му зубма гриву скубе.

35

40

45

« PreviousContinue »