385

390

395

њима Бјелић одсијече главе.
Покупише шиһар од Турака,
Доста пуста задобише блага,
Цијел' товар везиреве каве,
Четрдесет коња задобише,
Под так умом п под хаљинама,
Под пушкама и под кубурама,
Све Турскијех добријех биљака.
Поглавице коње посједоше,
Мртва оног Срба понесоше,
He xhеше rа браћа оставити;
У заједно шиһар понијеше,
Па одоше шеру Парашници.
Кад дођоше шеру Парашници
На весеље огањ оборише,
Сам је Чупић на радост дошао,
и Зеко му пешкен учинио ,
Учинио једну страну каве,
Другу страну Лазаревић-Луки.
Кад сједоше, шиһар подјелише
На добриех сто тридест' јунака,
Сваком дође све по литра злата.
Од како је гавран поцрнио,
Није нико брже покајас
Него Бјелић што покаја Мићу
и својега коња испод себе,
За једнога четръест добио ;
А на Миһин гробак доносио
Тузлелина муле русу главу,
и из Брчког главу Омерову,

400

405

410

Па је Игњат Миһи бесједио:
„Брате Мићo! није по те криво.

36.

Хвала Чупићева.19)

5

Често књиге земљу прелазише
Од Тополе села поносита,
Од онога Петровића Борђа,
Од Борђије, од Србије главе,
На господу и на војеводе,
На кнезове и на буљубаше:
Весел'те се, ђецо Србадијо!
„Амо Турке јесам поб'једио
На нашему шанцу Делиграду,
„Разбио сам царску султанију;
„Ал' су Турци брижни и срдити,
Отишли су земљи по ћенару,
„Невјерници јесу свагда Турци,

10 15

20

25

„Чувајте се од Босне поносне, „Отуда ће Турци ударити, Чувајте се, да вас не преваре,” Прву књигу Шапцу граду посла: Попе Луко, моја десна руко! „Добро чувај Посавине славне, „Посавине и Taвнaвe, Луко, „Да ми Турци роба не одведу; За роба ћу тебе погубити. Другу пише, те у Јадар шаље, У Лозницу Богићевић-Анти: „Војеводо, Богићевић Анто! „Учувај се од града Зворника, „Да тебека Турци не преваре: „Добро чувај Лознице и Јадра, „А од Јадра не пусти робиње; „За роба ћу тебе погубити." Трећу пише, у Поцерје шаље, Свом посинку, Поцерцу Милошу: „Мој посинко, Поцерац Милошу! „Добро чувај Цера и .Бешнице, „Да тебека Турци не преваре, „Из Поцерја роба да не воде; За роба һу тебе погубити." Књигу пише, те је шаље Борђе Ев” Чупићу, змају из Ноћаја: „Ој Чупићу, змају из Hohaja ! „Извуци се, море, иза бара, „Па се свагда украј Дрине нађи: „Добро чувај Мачве и Подриња,

30

35

40 45

50

55

„Да тебека Турци не преваре, „Да из Мачве роба не одведу; „За роба ћу шебе погубити.” Кад Чучићу ситна књига дође, Учи књигу Чупићу Стојане, Другу Стојан на кољену пише, Те је шаље у село Тополу, А на руке Петровићу Борђу: „Ој ти Ђорђе, од Србије главо! „Ја с не бојим цара силенога ; „Пуст” их на ме, ако су ти тешки; „Турци на ме ударит' не смију, Док ' у мене мојих капетана И момака, лава одбранијех, „Кој” б' на ватру живу ударили: „Док ј у мене првог капетана, „Капетана побратима Луке, Он с' не боји једнога везира; „Па док ми је другог капетана, „Капетана Ковић-Мијаила, „Он с не боји другога везира; „Па док ми је трећег капетана, „Да од Дрине Бјелић-Игњатија, „Он с' не боји трећега везира ; „Па док ми је Срдана Илије, „Кој с малијем боја бити не ће, „Веће жели да на трумпу уд’ри; Он с' не боји четвртог везира; „Па док ми је голог сина Зеке, Голог сина Зеке капетана,

60

65

70 75

80

85

и његових голаћа јунака, Он с' не боји петога везира; Па док ми је слугу одбранијех, „Одбраниjах, лава избранијех, „Кој на ватру смију ударити: „Та док ми је Сићића Маринка, „И док ми је Шуманца Васиља, Па док ми је Латковић-Јована, и док ми је Нинковић-Јовице, Па док ми је Кара Мијаила, Ето Кара из луга Китога, „И док ми је Щиша Мијаила, „И док ми је Ђорђе с Бјелотића, „Па док ми је Гацу.љић-Стјепана, „Он без кавге ручати не може;

и док ми је Качкина Стевана; „И док ми је лава одбранога,

Кога гојим у двору мојему, „Од Сријема писара Андрије; Па док ми је мог коња дората, „И док ми је сабље Маџаркиње, Ја б' на цара јунак ударио, „Лави би му чадор бастисали: -Бога молим, да ударе Турци”. Оде књига Петровићу Борђу, Учи књигу Ilетровићу Борђе. И то Борђу врло мило било, Од мілине на ноге скочио, и 'вако је Борђе говорио: Вала синко, Чупићу Стојане!

90

95

100