Page images
PDF
EPUB

385

390

395

њима Бјелић одсијече главе.
Покупише шиһар од Турака,
Доста пуста задобише блага,
Цијел' товар везиреве каве,
Четрдесет коња задобише,
Под так умом п под хаљинама,
Под пушкама и под кубурама,
Све Турскијех добријех биљака.
Поглавице коње посједоше,
Мртва оног Срба понесоше,
He xhеше rа браћа оставити;
У заједно шиһар понијеше,
Па одоше шеру Парашници.
Кад дођоше шеру Парашници
На весеље огањ оборише,
Сам је Чупић на радост дошао,
и Зеко му пешкен учинио ,
Учинио једну страну каве,
Другу страну Лазаревић-Луки.
Кад сједоше, шиһар подјелише
На добриех сто тридест' јунака,
Сваком дође све по литра злата.
Од како је гавран поцрнио,
Није нико брже покајас
Него Бјелић што покаја Мићу
и својега коња испод себе,
За једнога четръест добио ;
А на Миһин гробак доносио
Тузлелина муле русу главу,
и из Брчког главу Омерову,

400

405

410

Па је Игњат Миһи бесједио:
„Брате Мићo! није по те криво.

[ocr errors]

36.

Хвала Чупићева.19)

5

Често књиге земљу прелазише
Од Тополе села поносита,
Од онога Петровића Борђа,
Од Борђије, од Србије главе,
На господу и на војеводе,
На кнезове и на буљубаше:
Весел'те се, ђецо Србадијо!
„Амо Турке јесам поб'једио
На нашему шанцу Делиграду,
„Разбио сам царску султанију;
„Ал' су Турци брижни и срдити,
Отишли су земљи по ћенару,
„Невјерници јесу свагда Турци,

[ocr errors]

10 15

19) Какогод што се Чупић хвали овјде у пјесми, тако

се и уговору хвалио и јунаштвом и богаством и свачим.

20

25

[ocr errors]

„Чувајте се од Босне поносне, „Отуда ће Турци ударити, Чувајте се, да вас не преваре,” Прву књигу Шапцу граду посла: Попе Луко, моја десна руко! „Добро чувај Посавине славне, „Посавине и Taвнaвe, Луко, „Да ми Турци роба не одведу; За роба ћу тебе погубити. Другу пише, те у Јадар шаље, У Лозницу Богићевић-Анти: „Војеводо, Богићевић Анто! „Учувај се од града Зворника, „Да тебека Турци не преваре: „Добро чувај Лознице и Јадра, А од Јадра не пусти робиње; „За роба ћу тебе погубити." Трећу пише, у Поцерје шаље, Свом посинку, Поцерцу Милошу: „Мој посинко, Поцерац Милошу! „Добро чувај Цера и .Бешнице, „Да тебека Турци не преваре, „Из Поцерја роба да не воде; За роба һу тебе погубити." Књигу пише, те је шаље Борђе Ев” Чупићу, змају из Ноћаја: „Ој Чупићу, змају из Hohaja ! „Извуци се, море, иза бара, „Па се свагда украј Дрине нађи: „Добро чувај Мачве и Подриња,

30

35

40 45

50

55

„Да тебека Турци не преваре, „Да из Мачве роба не одведу; „За роба ћу шебе погубити.” Кад Чучићу ситна књига дође, Учи књигу Чупићу Стојане, Другу Стојан на кољену пише, Те је шаље у село Тополу, А на руке Петровићу Борђу: „Ој ти Ђорђе, од Србије главо! „Ја с не бојим цара силенога ; „Пуст” их на ме, ако су ти тешки; „Турци на ме ударит' не смију, Док ' у мене мојих капетана И момака, лава одбранијех, „Кој” б' на ватру живу ударили: „Док ј у мене првог капетана, „Капетана побратима Луке, Он с' не боји једнога везира; „Па док ми је другог капетана, „Капетана Ковић-Мијаила, „Он с не боји другога везира; „Па док ми је трећег капетана, „Да од Дрине Бјелић-Игњатија, „Он с' не боји трећега везира ; „Па док ми је Срдана Илије, „Кој с малијем боја бити не ће, „Веће жели да на трумпу уд’ри; Он с' не боји четвртог везира; „Па док ми је голог сина Зеке, Голог сина Зеке капетана,

60

[ocr errors]
[ocr errors]

65

70 75

[ocr errors]
[ocr errors]

80

[ocr errors]

85

и његових голаћа јунака, Он с' не боји петога везира; Па док ми је слугу одбранијех, „Одбраниjах, лава избранијех, „Кој на ватру смију ударити: „Та док ми је Сићића Маринка, „И док ми је Шуманца Васиља, Па док ми је Латковић-Јована, и док ми је Нинковић-Јовице, Па док ми је Кара Мијаила, Ето Кара из луга Китога, „И док ми је Щиша Мијаила, „И док ми је Ђорђе с Бјелотића, „Па док ми је Гацу.љић-Стјепана, „Он без кавге ручати не може;

и док ми је Качкина Стевана; „И док ми је лава одбранога,

Кога гојим у двору мојему, „Од Сријема писара Андрије; Па док ми је мог коња дората, „И док ми је сабље Маџаркиње, Ја б' на цара јунак ударио, „Лави би му чадор бастисали: -Бога молим, да ударе Турци”. Оде књига Петровићу Борђу, Учи књигу Ilетровићу Борђе. И то Борђу врло мило било, Од мілине на ноге скочио, и 'вако је Борђе говорио: Вала синко, Чупићу Стојане!

[ocr errors]

90

95

100

[ocr errors]
« PreviousContinue »