Нисам знао, што под скутом држим:
Кад без мене можеш војевати,
- Сад ја, синко, могу почивати;
- Да би тако, Стоко, и не било,
- Доста мене, што говориш рабро,"
Мили Боже, на свему ти вала!
Да ли грми, да л' се земља тресе?
Да ли пуца Крњо и Зеленко
На Зворнику, на бијелу граду,
Те се јека на далеко чује?
Од тог није ништа ни једнога,
Већ се бију двије силне војске
У врлетну ломну Влаху старом
На високу брду Кукутници:
Једно војска паше Скопљанина,
Та Српскога силна душманина;
A Друго је војводе Милоша
Од Рудничке на гласу нахије.
Били су се половину данка,
Па кад бјеше око заранака,
Српска војска Турску надвалила
А ломнијем Влахом поћерала,
Ту се рани паша Сулемане
десницу у бијелу руку, Изгибоше Босанске спахије
И Мостарске на гласу делије;
Ту погибе Туранбеговићу
Од честите Босне камените,
Погуби га млади Шибалија
Од Мораче, гњезда хајдучкога,
Туна Срби добро задобише,
Па се они рахат учинише,
Но повика са планине вила,
Она зове у Српску ордију
По имену војводу Милоша :
„О Милошу, Српска војеводо!
, Ал' не чујеш, али се не плашиш,
"Но се уздаш у твоје јунаке,
А не чујеш јаде на Морави? 20)
20) По свој прилици је ово било године 1809. Кад је Кара - Ђорђије оставио Сјеницу па отишао к Делиграду, а Сулеман-паша потом покоривши Дроб
Чавић Мусшај бег и Кара-Борђије.
Још зорица не забијелила,
Ни даница помолила лица,
И од дана ни спомена нема,
Док покликта са Јавора вила.
Виче вила у Сјеницу града
А на име Чавић-Мустај-бега:
Од Мораве и од Шумадије:
Бе си данас, Чавић-Мустај-беже?
, Бе си данас? ниђе те не било!
„Алʼ не чујеш, ил' не ајеш, бего?
Ето иде силна војска на те,
„А пред војском Петровићу Ђорђе
Од Тополе, од његове куле,
„С њиме иде небројена војска,
- Три стотине младих барјактара,
„Пет стотина младих буљугбаша
Дванаес главнијех војвода;
њаке и осталу Херцеговину до Лима ваљада је преко Старога Влаха дошао на Србију и ту се с Милошем побно.
Вуче Ђорђе Њемачке топове „И ситнога праха Њемачкога, Скоро ће ти граду досадити, „Љута му је у дружини гуја "Мутаф Лазо од воде Мораве, „А са њиме Крцуле Јоване „Из високе Рудничке планине, Јаше Србин суру бедевију,
Што но му је Ђорђе поклонио. А кад зачу Чавић Мустај-беже Одмах беже одговори вили:
Луда ти си, мила посестримо, Што ме плашиш црним каурином, 30 „Каурином од Тополе Ђорђем; Ђорђе тога нема ни једнога, Већ он вуче од трешње топове. „Од куд Ђорђу Њемачки топови? "А шта ће ми вала досадити? „Док је мени паша у Пазару, „А у Скадру Мамуте везиру „И Бул-бего из Гусиња равног, И док су ми аге Колашинци
„А од Босне тридес капетана
И са њима Травнички везиру,
Не бојим се црна каурина,
Каурина од Тополе Ђорђа. "
Опет вила бега дозиваше.
Лазар Мушаи и Арапин.
Књигу пише црни Арапине
Из ордије цара силенога
Од Видина, града бијелога,
Те је шаље у земљу Србију
У Тополу, село поносито,
Црном Ђорђу од Србије глави:
„Чујеш море, каурине Боко!
На те јесте царе протужио,
Ти си цара за срце ујео,
Србију му земљу освојио,
, Оборио мечети мунаре,
Повисио цркве и олтаре;
„Исјек'о си хоџе и муфтије;
Још си већи зулум починио:
Исјек'о си паше и кадије;
„Још си већи зулум починио:
„Туркиње си млоге покрстио,
„Имена им Српска нађенуо,
„За Србљина млогу удомио;
„А ти знадеш, каурине Боко!
- Да то Турска вјера не подноси.
, Прођ се тога, каурине Боко,
|