25

30.

35

„Проћ се тога, дај цареву рају;

; Ако ли се тога проћи не ћеш, „Да цареве земље не газимо, Да цареве раје не таремо, „Изиђи ми на мејдан јуначки „У широко у поље Видинско, „Или за се пошљи замјеника; „Пак да знадеш, каурине Боко! „Ако мене суђен данак нађе, „Цар већ на те више војштит” неће, „Остаћ" твоја сва земља Србија, „Остаһ твоја од сад до вијека;

Ако л' тебе суђен данак нађе, „Царска земља к'о што је и била.

Ако ли ми изићи не смијеш, „Послаћу ти везак и преслицу,

Те ми преди гаће и кошуљу „А на мјесто моје наручнице; „Пак ћу силну војску подигнути, „Са војском һу рају прегазити, „И теби һу у Тополу доћи, Бјеле ћу ти дворе попалити, Тебе хоћу жива уватити, „Везаћу ти руке паопако, Везана те у Стамбол пратити, Те ћу тебе цару поклонити; Тако ће се земља умирити. Дође књига Петровић у Борђу. Учи књигу Петровић у Борђе, Књигу учи, грозне сузе рони,

40

45

50

2

Пак од јада на ноге скочио,
И ишета из бијела двора,
Ниже двора у зелену башчу,

55 Пак се спусти на зелену траву, Мисли мисли Петровићу Борђе: „Моја мајко! што ли ћу ти јако? „Ја сам први кавгу заметнуо, „Црвописак на душу узео:

60 „Куд ће моја душа и тијело? „Да б'Арапу на мејдан изиш'о, Може мене суђен данак наћи „А очима ни виђети не ћу, „На коме ће земља останути;

65 „Да би посл’о за се замјеника, „Не знам данас, кога ћу послати. „Да би посл'о Лазаревић-Луку, - Лука није срећан на мејдану; „Да би посл’о Чупића Стојана, 70 „Чупић јесте срећан на мејдану, „У њег' би се мог'о поуздати, Боље у њег", нег' у десну руку; Ал' кад пошљем Чупића Стојана, „Ко ће чуват” Мачве и Подриња 75 „Од Турака, проклетих Бошњака? -Да би посл'о посинка Милоша, „Ко ће чуват Јадра и Поцерја „Од проклетих Турак” Зворничана ? „Да би посл'о Вељка харамбашу.

85

90

„Од Турака љутих Арнаута?

Тог ни једног послати не могу. „Имаде ми ћетић Цинцар Јанко, Ал' још није рана пребољео; „Чарапићу Васо, грдна рано! „Лудо тим и на граду погибе!" Мисли Борђе мисли на све стране, Мисли мисли, па на једно смисли, Брже пише једну ситну књигу, Те је шаље Чачку бијеломе А на руке Мутапу Лазару: „Десно крило, Мутапе Лазаре! „У које ти доба књига дође, „Ја си брже к мени у Тополу; Ти не жали до четири коња, „Да б' под тобом коњи поцркали, „Да ћу теби коње потпунити.” Оде књига Чачку бијеломе. Истом Лазар за вечеру сјео, Јоште прве чаше не попио, Већ је држи и Богу се моли, А књига му паде на кољено. Кад је Мутап књигу сагледао, Пуну чашу на синију баци,

95

100

105

је Бања; али то није чудо, јер сам ја читао на њемачком језику, како учен Нијемац прекрасно описује зрињијеву јуначку смрт у Сигету, па каже да је Сигет на уток у Мор иша у Т неу (гдје је Снгет Сегедин!)

110

115

120

Па узима ону ситну књигу;
А кад виђе, што му књига каже,
Брже викну своје вјерне слуге:
„Слуге моје, итро пойтајте,
Опремте ми дору од мејдана:
Нове њему плоче пром'јените,
„Ситнијем га клинцима поткујте;
Измијте га ђулсом и сапуном,
„Оседлајте седлом сребрнијем,
„Зауздајте уздом позлаћеном;
„С двије стране ме'hте у дората,
Мећите му до двије гадаре,
0

ункашу балту окобану;
„Док с обучем и узмем оружје.
Ево има три бијела дана,
„Кад ја легнем, чудан санак усним,
Чини ми се у кавзи ћу бити,
„Господар ме Петровићу Борђе
„Врло брзо своме двору зове,
Бог hе дати, да ће добро бити.”
Пак се Лазар поче облачити:
Он обуче свилу и кадифу,
И припаса све сретно оружје,
Са којим је на бој ударао
И здраво се на траг повраћао.
А слуге му дора изведоше,
Изнова му плоче промјенили,
А новијем клинцим” потковали:
Измили га ђулсом и сапуном,
Оседлали седлом сребрнијем,

125

130

135 140

145

150

Зауздали уздом позлаћеном;
Двије стране вргли у дората,
Метнули му до двије гадаре,
0 ункашу балту оковану;
Кад дорату потегли колане,
Трипут дорат увретен скочио
И првијем ногам” закопао:
Знаде дорат, да ће

he

путовати,
А на кавгу на мејдан изићи.
Пак се Лазар ману на дората,
И заиска чашу са синије,
Са дората поли чашу в на.
По вечери три сата прођоше,
Нит' бијаше зв'jезде ни мјесеца;
Али Мутап и по мраку види,
Кано звјерка курјак у по ноћи.
Кад пoлeжe дoрaт преко поља,
Кано звјезда преко ведра неба:
Веле људи, да је дван'ест сати
Од Тополе до бијела Чачка,
Мутап Лазар за два сата дође.
Кад на страже Борђине удари,
Стражани га једва дочекаше,
До бјела га двора допратише,
Пред авлијом Лазу уставише,
Отрчаше у дворе Борђији,
У ложници Ђорђа пробудише:
Господару! теби Мутап дође.”
Ђорђе скочи из меке постеље,
и без капе и без свог појаса,

155

160

165