„Прођ се тога, дај цареву рају ;
Ако ли се тога проћи не ћеш,
„Да цареве земље не газимо,
,Да цареве раје не таремо,
„Изиђи ми на мејдан јуначки
Ꭹ широко у поље Видинско,
- Или за се пошљи замјеника;
- Пак да знадеш, каурине Боко!
, Ако мене суђен данак нађе,
- Цар већ на те више војштит неће,
Остаћ’твоја сва земља Србија,
Остаћ твоја од сад до вијека;
Ако л тебе суђен данак нађе,
, Царска земља к'о што је и била.
Ако ли ми изићи не смијеш,
„Послаћу ти везак и преслицу,
„Те ми преди гаће и кошуљу
- А на мјесто моје наручнице;
Пак ћу силну војску подигнути,
, Са војском ћу рају прегазити,
„И теби ћу у Тополу доћи,
„Бјеле ћу ти дворе попалити,
Тебе хоћу жива уватити,
Везаћу ти руке паопако,
Везана те у Стамбол пратити,
Те ћу тебе цару поклонити;
Тако ће се земља умирити."
Дође књига Петровићу Ђорђу.
Учи књигу Петровићу Ђорђе,
Књигу учи, грозне сузе рони,
Пак од јада на ноге скочио,
И ишета из бијела двора,
Ниже двора у зелену башчу,
Пак се спусти на зелену траву,
Мисли мисли Петровићу Ђорђе:
„Моја мајко! што ли ћу ти јако?
- Ја сам први кавгу заметнуо,
, Црвописак на душу узео:
, Куд ће моја душа и тијело?
- Да 6' Арапу на мејдан изиш'о,
,Може мене суђен данак наћи
А очима ни виђети не ћу,
На коме ће земља останути;
- Да би посл'о за се замјеника,
, Не знам данас, кога ћу послати.
„Да би посло Лазаревић-Луку,
- Лука није срећан на мејдану;
- Да би посл'о Чупића Стојана,
„Чупић јесте срећан на мејдану,
У њег би се мог'о поуздати,
у десну руку;
"Ал' кад пошљем Чупића Стојана,
Ко ће чуват Мачве и Подриња
, Од Турака, проклетих Бошњака?
-Да би посл'о посинка Милоша,
Ко ће чуват Јадра и Поцерја
Од проклетих Турак' Зворничана?
Да би посло Вељка харамбашу.
, Ко ће чуват Бање и Косова21)
21) По овоме се види да слијепац Филип није знао, гдје
Од Турака љутих Арнаута?
Тог ни једног послати не могу.
Имаде ми ђетић Цинцар Јанко,
Ал' још није рана пребољео;
Чарапиђу Васо, грдна рано!
"Лудо тим и на граду погибе!"
Мисли Ђорђе мисли на све стране,
Мисли мисли, па на једно смисли,
Брже пише једну ситну књигу,
Те је шаље Чачку бијеломе
А на руке Мутапу Лазару:
„Десно крило, Мутапе Лазаре!
„У које ти доба књига дође,
"Ја си брже к мени у Тополу;
, Ти не жали до четири коња,
- Да 6' под тобом коњи поцркали,
Да ћу теби коње потпунити. 2
Оде књига Чачку бијеломе.
Истом Лазар за вечеру сјео,
Јоште прве чаше не попио,
Већ је држи и Богу се моли,
А књига му паде на кољено.
Кад је Мутап књигу сагледао,
Пуну чашу на синију баци,
је Бања; али то није чудо, јер сам ја читао на Њемачком језику, како учен Нијемац прекрасно описује зрињијеву јуначку смрт у Сигету, па каже да је Сигет на утоку Мориша у Тису (гдје је Сигет Сегедин!)
А кад виђе, што му књига каже,
Брже викну своје вјерне слуге:
Слуге моје, итро поитајте,
Опремте ми дору од мејдана:
Нове њему плоче промјените,
„Ситнијем га клинцима поткујте;
„Измијте га ђулсом и сапуном,
Оседлајте седлом сребрнијем,
-Зауздајте уздом позлаћеном;
С двије стране ме'ћте у дората,
Мећите му до двије гадаре,
0 ункашу балту окобану;
- Док с обучем и узмем оружје. Ево има три бијела дана,
, Кад ја легнем, чудан санак усним,
Чини ми се у кавзи ћу бити,
„Господар ме Петровићу Ђорђе
, Врло брзо своме двору зове,
„Бог ће дати, да ће добро бити."
Пак се Лазар поче облачити:
Он обуче свилу и кадифу,
И припаса све сретно оружје,
Са којим је на бој ударао
И здраво се на траг повраћао.
А слуге му дора изведоше,
Изнова му плоче промјенили,
А новијем клинцим потковали:
Измили га ђулсом и сапуном,
Оседлали седлом сребрнијем,
Зауздали уздом позлаћеном;
Двије стране вргли у дората,
Метнули му до двије гадаре,
О ункашу балту оковану;
Кад дорату потегли колане,
Трипут дорат увретен скочио
И првијем ногам закопао:
Знаде дорат, да ће путовати,
А на кавгу на мејдан изићи.
Пак се Лазар ману на дората,
И заиска чашу са синије,
Са дората попи чашу в на.
По вечери три сата прођоше,
Нит' бијаше зв'језде ни мјесеца;
Али Мутап и по мраку види,
Кано звјерка курјак у по ноћи.
Кад полеже дорат преко поља,
Кано звјезда преко ведра неба:
Веле људи, да је дван'ест сати
Од Тополе до бијела Чачка,
Мутап Лазар за два сата дође.
Кад на страже Ђорђине удари,
Стражани га једва дочекаше,
До б'јела га двора допратише,
Пред авлијом Лазу уставише,
Отрчаше у дворе Ђорђији,
У ложници Борђа пробудише:
, Господару! теби Мутап дође."
Ђорђе скочи из меке постеље,
И без капе и без свог појаса,
|