Page images
PDF
EPUB

42.

Поа Драговић и Марко Таушан.

[ocr errors]

5

10

Пије вино Шундић калуђере
На Јаворју на росној ливади,
Щњиме пије тридест Морачана,
Међу њима три господска сина:
Једно беше Миња Радовићу,
Друго бјеше попе Драговићу,
А треће је Милетић-Мијате.
Вино пију, разговарају се,
А кад су се напојили вина,
Те им винце уљезе у лице,
Проговара Шlундић калуђере:
„Браћо моја и дружино драга!
„Од како смо царство изгубили
На Косову, пољу крвавоме,
„Још не није сунце огријало,
„А данас је огријало сунце :
„Заратио Петровићу Буро
Од Србије, наше земље славне,
„Роби буле а сијече Турке,
А прифата цареве градове,
„А на Бура Турци долазише

15

20 25

[ocr errors]

30

[ocr errors]

35

„Од све Босне и Херцеговине,
„Арбаније и Урумелије,
„Још од много турскијех градова ;
„Који Турци Буру долазише,
„Ни пола се дома не враћаше,

Све потрије у Србији Буро;
„Најпослије наши Колашинци
„На Србију изгибоше Турци,
И погибе господско кољено,
„Браћо моја, силан Зејнал-ага
Са Бул-бегом, његовијем сином,
И погибе Омер-агин Шишо.
Bac Колашин обезглави листом,
„Но залудо, моја браћо драга!
„Кад је љута гуја останула,
„Бута гуја Ђурђевић-Мурате,
„Те ти иде силан Ђурђевићу
На Бојану Скадарском везиру,
„Везир га је дивно дочекао,
И баш-агом њега поставио.
„Купи Мурат војску по крајини,
Хоће с војском на Србију славну,
„Ми невјеру учинисмо Буру,
Те с Муратом вјеру уФатисмо,
„Продајемо коње седленике,
„Опремамо на Србију Турке;
„Сјутра иде дан света неђеља,
Хоће Мурат на Потрк планину,
„Да купује коње седленике.
„Да је мајка родила јунака,

[ocr errors]

40

45

я

50

[ocr errors]

55

)

60

65

А мушкијем пасом опасала, „И данас га овћен намјерила, „Да отиде сјутра на планину, „Да убије Ђурђевић-Мурата, „Дао бих му мавену доламу „И пол чохе од три стотин” пуља; „Кунем му се и вјеру му давам, „Отићићу на Цетиње краљу, „Издворит му од злата колајну.” Сва дружина у траву гледају, Не гледају три главна јунака , Но гледају један на другога, Сва три муче, ништа не говоре, Доцкан Мијат ријеч проговара: А чујеш ли, Радовић-војвода! „Што говори Шундић Калуђере? „Хајде, брате, сјутра на планину, „Удри пушком Ђурђевић-Мурата, „Ми ћемо ти оба у заплеће.” Одговара Радовић војвода: „Браћо моја, луде ти ве нађох! „Да како ћу убити Мурата ? „Кад се стану Турци и Брђани, „А кад лане пушка у гомили, „Побиће се љути Колашинци, „Изгинуһе браћа Морачани. , Таде попе ријеч проговара: „А војвода, луда ти те нађох! „Што ми браћу Морачане кажеш, Сваки има руке и оружје,

70

75

80

[ocr errors]
[ocr errors]

85

[ocr errors]

90

92

95

Па нека се бране од Турака. А тако ме не родила мајка, „Но кобила, која и дорина, „Хоћу сјутра на планину поћи, „И мојом ћу пушком наватрити „На Турчина Ђурђевић-Мурата, Да ћу своју главу изгубити, и ако hу главу изгубити, Хоћу сјутра, браћо, направити, „Да се мира нигда не учини, „Браћо моја, за овијех људи. То изрече, попи чашу вина, Па

од земље на ноге скочио, Дружини се редом поклонио, A

дората свога поклопио,
Па окрену стану бијеломе,
Калуђер му благослове дава,
Код стана је потцу преноћио,
У неђељу рано подранио,
Подранио, Богу се молио,
А

дората свога опремио:
Оседла га, што се тврђе може,
Па заузда ћемом од челика,
0

орату вјеша кубурлије, А под колан сабљу привезује; Пак на себе одијело тура, Припасује свијетло оружје, У силава двије пушке мале, Међу њима свијетла ханцара, 0 рамену бистра ще Фердара,

100

15

110

115

[ocr errors]

120

125

Па посједе својега дорина,
Па дозива свога побратима,
Побратима Марка Таушана:
„Пабратиме Марко Таушане!
„Ну устани на ноге лагане,
„Те припаши свијетло оружје,
„И опреми твојега мркова,
„Да идемо на Потрке равне,
Да ми наше коње продајемо,
Побратиме, по што нама драго."
Кад то зачу Таушане Марко,
Од земље је на ноге скочио,
и мркова свога опремно.
Па на себе одијело тура,
Припасује свијетло оружје,
У силаве двије пушке мале,
Међу њима ножа jатагана,
0 О рамену зелену латинку,
На њој девет сребрнијех лама;
Па посједе својега мркова.
Окренуше оба побратима,
и Јаворје пријеђоше равно;
lіад су били грлу Семољеву,
УСемољску гору угазине ,
и Семољску гору пријеђоше,
Окренуше уз Баре зелене;
А када су на Развршје били,
Ту нађоше Пековића кнеза.
Око њега ћеца Морачани,
Онђе њима помоћ називаше,

[ocr errors]

130

135

140

« PreviousContinue »