Лијепо им помоћ прифатише,
И онђе се шњима поздравише;
Спаде попе са коња дорина,
Па дофати дурбин од биљура.
Прегледује у Потрка равна,
Ал' Турчина нема ни једнога;
Па претури у Грково равно,
Ал' Турчина ни једнога нема;
Тури дурбин право ка Јаблану,
Од Јаблана Турке угледао,
Угледао Турке на буљуке,
И познаде Ђурђевић-Мурата
На ђогату ка на горској вили,
Поред њега Ђурђевићу Суљо

На путаљу коњу великоме,
Одмакнули пред дружином Турци.

А кад виђе попе и познаде,
Сави дурбин, тури у бисаге,

A

Дората узе за дизгине,
Па окрену низ Развршје равно,
А за њиме побратиме Марко,
А за Марком Пековићу кнеже,
А за кнезом ђеца Морачани.
Кад сидоше на Потрка равна,
Но да видиш до два побратима!
До два добра коња посједоше,
Уз Потрка равна окренуше,
И Потрка хитро пријеђоше,
Пјевајући, коње играјући,
Док сидоше у Грково равно,

145

150

160

165

170

175

У Грково Турке угледаше,
Два Турчина на два коња силна,
Проговара попе са дорина:
Побратиме, ако знаш за Бога!
Кад сретемо у Грково Турке,

n

- Да ми данас вјеру претуримо, „Да не иду на Србију Турци: „Удри, побре, Ђурђевића Суља, , А не гледај Ђурђевић-Мурата, „Ја ћу живот дијелити шњиме. А рече му Марко побратиме: „Побратиме попе Драговићу! Ти не гледај Ђурђевића Суља, Ако Бог да и срећа јуначка, "Ја ћу Суља смести на путаљу; Но се чувај бијеснога вука, Ја сам чуо, ђе кажују људи, „Јунака га није настајало „Од Турчина Ђерђелез-Алије, Е сам чуо, мио побратиме! „Двадест и шест убио Турака - А четрдест на броју Хришћана; Ја се бојим јада великога, „Он ће твоју главу укинути, Па ни моју не ће оставити." А попе му ријеч проговара: , А не бој се, драги побратиме! Ако Бог да и срећа јуначка,

99

Оба ћемо данас изгубити:

Ја сам ноћас чудан санак снио,

180

185

190

195

200

205

Санак снио, у санку видио, Бе бијасмо оба побратима На два коња у Гркову равну, „Сретоше нас двије змије љуте, „Ћаху нама очи извадити,

Побисмо се шњима из пушака, „Једну убих пушком срмалијом, „Брате, убих, и одсјекох главу, „А ти другу зеленом латинком, Па јој русу не одсјече главу, Но утече преко поља равна, „Мртва паде у зелену траву." Таман они у ријечи били, Близу су им Турци пригрејали. А када се на близу сретоше, Силан Мурат помоћ називаше, А попе му помоћ прифаташе, И овако ријеч говораше: Добро доша, силан Ђурђевићу! "Јесли какву војску покупио? "Хоћеш брзо на Србију славну? „Дошао сам тебе на планину, И довео коње седленике, - Да ми данас коње пазаримо, И хоћемо вјеру потврдити, , Сувише се даром даровати, , Из пушака врућијех крушака. Па дофати пушку срмалију, На Мурата нагони дорина; Но да видиш силна Ђурђевића!

99

210

215

220

225

230

- 235

Са рамена скида џефердана,
Па на попа нагони ђогина,
Прсима се коњи ударише,
Обадвије пушке заватрише,
Турчина је пушка преварила,
А попова ватру прифатила,
Устријели у срце Турчина,
Мртав паде под коња ђогина;
Но да видиш Ђурђевића Суља
И делије Марка Таушана!
На танке се пушке дофатише,
Обадвије пушке заватрише,
Суљова је пушка преварила,
А Маркова ватру прифатила,
Те Турчина добро погодила
По његовом свилену појасу,
Опаса се цријевима Суљо;
А кад виђе, е је погинуо,
Он побјеже на путаљу своме,
Донесе га до дружине жива,
А кад путаљ код дружине дође,
Мртав Суљо паде са путаља.

Са дората попе одскочио,
Те Мурату одсијече главу,
Однесе је на Цетиње краљу,
Краље га је дивно дочекао,

240

245

250

255

260

Дочекао, па га даровао,

Даровао и омиловао:

Није шала Муратова глава,

265

Првог слуге Скадарског везира,

Много му је доносио дара,
Много дара од Брђана глава,
Све подмире на Гркову равну,
Два мрамора од два Ђурђевића,
На Гркову, зеленој планини.
Од таде се закрви крајина
Чак од Кома те до Корјенића,
Нож сијева, крв се пролијева.
Како таде, тако и данаске.

270

275

43.

Сшанић Сшанојло.

Још зорица не забијељела,
Ни даница лица помолила,
А од дана ни помена нема,
Кличе вила из Посавља славна
Из зелена луга посавскога,
А Станојла зове харамбашу:
,0 чујеш ли, Станићу Станојло!
, Турци су ти жалост учинили,
„Јер су твога брата погубили,
, Мила брата, нејакога Гојка,
, Погуби га Омер Белегија,

5

10